Psiholozi upozoravaju: Ove 3 svakodnevne navike polako narušaaju inteligenciju, a većina ih radi svakog dana

Živimo u vremenu u kojem nam je dostupno više informacija nego ikada ranije. Za svega nekoliko minuta možemo pročitati vesti iz celog sveta, pogledati desetine video-snimaka, naučiti novu veštinu ili pronaći odgovor na gotovo svako pitanje.

Ipak, uprkos toj ogromnoj dostupnosti znanja, mnogi se žale na lošiju koncentraciju, zaboravnost, mentalni umor i osećaj da im je sve teže da ostanu fokusirani. Psiholozi i stručnjaci za funkcionisanje mozga smatraju da problem možda nije u količini informacija koje konzumiramo, već u navikama koje smo razvili tokom godina.

Sve više istraživanja pokazuje da određeni obrasci ponašanja mogu negativno uticati na pažnju, pamćenje i sposobnost razmišljanja. Dobra vest je da se ove navike mogu promeniti čim ih postanemo svesni.

1. Stalno obavljanje više stvari odjednom

Mnogi veruju da je multitasking dokaz efikasnosti i dobre organizacije. Odgovaramo na poruke tokom sastanka, proveravamo društvene mreže dok gledamo televiziju ili istovremeno radimo nekoliko zadataka na poslu.

Međutim, istraživanja pokazuju da mozak zapravo ne radi više složenih stvari istovremeno. Umesto toga, on se neprestano prebacuje sa jednog zadatka na drugi, a svako takvo prebacivanje troši deo pažnje i energije.

Stručnjaci upozoravaju da osobe koje često praktikuju ovakav način rada vremenom mogu imati više problema sa koncentracijom, održavanjem pažnje i radnom memorijom. Dodatni problem je što mnogi nisu ni svesni da im performanse opadaju, jer imaju osećaj da rade brzo i produktivno.

Šta možete da uradite?

Pokušajte da završite jedan zadatak pre nego što pređete na sledeći. Čak i kratki periodi potpune koncentracije mogu značajno pomoći mozgu da efikasnije obrađuje informacije.

2. Pasivno skrolovanje i konzumiranje sadržaja

Koliko puta vam se dogodilo da provedete pola sata na telefonu, a da posle toga ne možete da se setite nijedne konkretne stvari koju ste pročitali ili pogledali?

Savremene platforme dizajnirane su tako da nas zadrže što duže. Jedan video automatski vodi ka sledećem, sadržaj se neprestano smenjuje, a mozak postaje naviknut na stalnu stimulaciju bez mnogo aktivnog razmišljanja.

Psiholozi upozoravaju da ovakav način konzumiranja sadržaja može oslabiti sposobnost kritičkog razmišljanja i procenjivanja informacija. Kada ne zastanemo da razmislimo o onome što smo pročitali ili videli, informacije prolaze kroz našu svest bez dublje obrade.

Vremenom se stvara osećaj da smo informisani, iako zapravo pamtimo vrlo malo.

Šta možete da uradite?

Nakon što pročitate tekst ili pogledate zanimljiv sadržaj, odvojite minut da sebi odgovorite na jednostavno pitanje: "Šta ja zaista mislim o ovome?" Upravo taj mali mentalni korak pomaže mozgu da aktivnije obrađuje informacije.

3. Izbegavanje mentalnog napora

U vremenu kada su odgovori udaljeni svega nekoliko klikova, lako je razviti naviku da odmah posežemo za telefonom ili internet pretragom čim naiđemo na problem.

Međutim, psiholozi ističu da upravo proces razmišljanja, pokušavanja i traganja za rešenjem predstavlja važan trening za mozak.

Brojna istraživanja pokazuju da se znanje mnogo bolje pamti kada se do njega dolazi uz određeni trud. Kada odmah tražimo gotove odgovore, uskraćujemo mozgu priliku da razvija nove veze i jača sposobnost rešavanja problema.

Drugim rečima, osećaj da vam je nešto teško često nije znak da ne napredujete, već upravo dokaz da učite.

Šta možete da uradite?

Pre nego što potražite odgovor na internetu, pokušajte nekoliko minuta sami da razmislite o problemu. Čak i ako ne pronađete potpuno rešenje, sam proces razmišljanja koristi vašem mozgu.

Inteligencija nije nešto što se podrazumeva

Stručnjaci naglašavaju da inteligencija nije fiksna osobina sa kojom se rađamo i koju jednostavno održavamo tokom života. Način na koji svakodnevno koristimo pažnju, pamćenje i sposobnost razmišljanja ima veliki uticaj na naše mentalne performanse.

Dobra vest je da mozak poseduje izuzetnu sposobnost prilagođavanja. Navike koje smo godinama gradili mogu se promeniti, a već male promene u svakodnevnom ponašanju mogu doprineti boljoj koncentraciji, jasnijem razmišljanju i efikasnijem učenju.

Ponekad je dovoljno samo da sporije skrolujemo, manje žurimo između zadataka i damo sebi vremena da zaista razmislimo. Upravo tu počinje pravi trening mozga.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.