Starenje ne mora da znači propadanje: Naučnici otkrili nešto što menja sve što mislimo o godinama

Godinama slušamo istu priču - da sa starenjem neizbežno dolaze zaboravnost, slabost i postepeni pad fizičkih i mentalnih sposobnosti. Međutim, novo veliko istraživanje pokazuje da stvarnost može biti mnogo drugačija. Naučnici su otkrili da veliki broj ljudi starijih od 65 godina ne samo da ne nazaduje, već vremenom postaje mentalno oštriji, fizički snažniji ili napreduje na oba polja.

Posebno zanimljivo je to što su najveće šanse za takav napredak imali oni koji su na starenje gledali pozitivnije.

Preporučujemo

Skoro polovina ispitanika napredovala je sa godinama

Dugogodišnje istraživanje Univerziteta Jejl analiziralo je podatke više od 11.000 starijih Amerikanaca koji su praćeni tokom perioda od čak 12 godina.

Rezultati su iznenadili i same istraživače.

Čak 45 odsto ispitanika starijih od 65 godina pokazalo je poboljšanje u najmanje jednoj od dve ključne oblasti - mentalnim ili fizičkim sposobnostima.

Oko 32 odsto učesnika ostvarilo je napredak u kognitivnim sposobnostima, dok je 28 odsto postalo fizički funkcionalnije nego na početku istraživanja.

Kod velikog broja njih poboljšanja su bila toliko izražena da su stručnjaci ocenili da imaju klinički značaj.

Starenje nije isto što i propadanje

Prema rečima profesorke Beke R. Levi sa Univerziteta Jejl, društvo je godinama stvaralo sliku da starenje podrazumeva neprekidan gubitak sposobnosti.

Međutim, rezultati pokazuju da napredak u poznijim godinama nije izuzetak, već mnogo češća pojava nego što se ranije verovalo.

Kada se posmatraju prosečne vrednosti čitave populacije, često se stiče utisak opadanja. Ipak, kada se analiziraju pojedinačne životne priče, pojavljuje se sasvim drugačija slika.

Mnogi stariji ljudi tokom godina zapravo postaju otporniji, sposobniji i funkcionalniji.

Najvažniji faktor mogao bi da bude način razmišljanja

Jedan od najzanimljivijih zaključaka studije odnosi se na stavove koje su ispitanici imali prema starenju.

Istraživači su otkrili da su osobe koje su na godine gledale pozitivnije imale značajno veće šanse da napreduju i mentalno i fizički.

Ta povezanost ostala je prisutna čak i nakon što su naučnici uzeli u obzir druge faktore poput pola, obrazovanja, hroničnih bolesti, depresije i životne dobi.

Drugim rečima, način na koji razmišljamo o starenju mogao bi da utiče na to kako ćemo stariti.

Negativni stereotipi mogu imati stvarne posledice

Autori istraživanja navode da društvo često starijim osobama šalje poruku da su godine sinonim za slabost i gubitak sposobnosti.

Takvi stereotipi, koji dolaze kroz medije, društvene mreže i svakodnevnu komunikaciju, mogu vremenom postati deo ličnih uverenja.

Prethodna istraživanja pokazala su da su negativni stavovi prema starenju povezani sa lošijim pamćenjem, sporijim hodom, većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i većom verovatnoćom razvoja problema povezanih sa demencijom.

Nova studija sada pokazuje da je moguć i potpuno suprotan scenario.

Godine nisu prepreka za napredak

Još jedno važno otkriće jeste da poboljšanja nisu zabeležena samo kod ljudi koji su se oporavljali od bolesti ili prethodnih zdravstvenih problema.

Napredak je primećen i kod osoba koje su na početku istraživanja imale sasvim normalne fizičke i mentalne sposobnosti.

To znači da starenje ne mora nužno da bude proces gubitka, već može predstavljati period razvoja, prilagođavanja i jačanja određenih sposobnosti.

Zbog toga stručnjaci smatraju da bi rezultati mogli da promene način na koji društvo posmatra starost i da podstaknu veća ulaganja u preventivnu medicinu, rehabilitaciju i programe podrške starijim osobama.

Možda najvažnija poruka ovog istraživanja jeste da godine same po sebi ne određuju kako ćemo živeti. Način na koji gledamo na starenje mogao bi da bude mnogo važniji nego što smo do sada mislili.

(Ona.rs / RTS)