Ako želite da budete srećniji, ne treba ništa da dodate životu: Oslobodite se ovih 9 stvari

Mnogi od nas sreću zamišljaju kao nešto što tek treba da dođe.

Biću srećan kada promenim posao.

Preporučujemo

Kada kupim stan.

Kada deca porastu.

Kada smršam.

Psiholozi, međutim, smatraju da se unutrašnji mir često ne postiže gomilanjem novih ciljeva, već oslobađanjem od tereta koje godinama nosimo sa sobom. Kako prenosi YourTango, pojedina psihološka istraživanja ukazuju da određena uverenja i obrasci razmišljanja mogu dugoročno umanjivati osećaj zadovoljstva životom.

Naravno, nijedna od ovih stavki sama po sebi nije recept za sreću, ali mogu biti dobar podsetnik da preispitamo šta nas nepotrebno opterećuje.

1. Čekanje izvinjenja koje možda nikada neće stići

Mnogi ljudi godinama čekaju da im se neko izvini.

Roditelj.

Bivši partner.

Prijatelj.

Psiholozi naglašavaju da opraštanje nije isto što i opravdavanje nečijeg ponašanja. Ali stalno čekanje da druga osoba prizna grešku znači da sopstveni mir ostavljamo u njenim rukama.

2. Život koji se nikada nije dogodio

Ponekad zamišljamo kako bi sve izgledalo da smo doneli drugačiju odluku.

Da smo prihvatili drugi posao.

Preselili se.

Ostali u vezi.

Psihologija ovaj obrazac naziva uzlaznim kontrafaktualnim razmišljanjem - stalnim zamišljanjem bolje verzije prošlosti. Problem je što zamišljeni život gotovo nikada ne uključuje teškoće koje bi ga takođe pratile.

3. Vođenje računa ko je kome koliko dao

U bliskim odnosima lako počinjemo da brojimo.

Ko je prvi pozvao.

Ko je više pomagao.

Ko je zaboravio rođendan.

Istraživanja pokazuju da najbliži odnosi funkcionišu drugačije od poslovnih. Kada ljubav pretvorimo u stalno sabiranje i oduzimanje, odnos može izgubiti spontanost i bliskost.

4. Uverenje da odmor mora da se zasluži

Koliko puta ste sebi rekli:

"Odmoriću kada završim sve obaveze."

Problem je što lista obaveza gotovo nikada nije završena.

Psiholozi podsećaju da odmor nije nagrada za produktivnost, već jedna od osnovnih potreba organizma.

5. Tuđa mišljenja o odlukama koje ste već doneli

Možda još razmišljate o tome šta je neko rekao kada ste promenili posao, završili vezu ili se preselili.

Ali te odluke su već deo vašeg života.

Vraćanje na stare komentare ne menja prošlost, već samo produžava sumnju u sopstveni izbor.

6. Uloga koju vam je porodica dodelila još u detinjstvu

U mnogim porodicama neko postane:

• "odgovorno dete",
• "zabavljač",
• "onaj koji nikada ne pravi probleme".

Takve uloge često ostanu i kada odrastemo.

Psiholozi smatraju da odrasla osoba ima pravo da preraste etiketu koju je dobila kao dete i da je prirodno menjati se tokom života.

7. Prijateljstvo koje održavate samo vi

Ako ste jedina osoba koja stalno šalje poruke, predlaže viđanja i održava kontakt, možda vredi zastati.

Ponekad tek kada prestanemo da ulažemo svu energiju u odnos možemo videti da li druga strana želi isto.

8. Uverenje da zauzetost znači uspeh

Danas mnogi pun kalendar doživljavaju kao dokaz da su važni.

Međutim, istraživanja pokazuju da pretrpan raspored ne znači automatski ispunjen život. Može značiti samo da imamo mnogo obaveza koje nismo birali.

9. Pokušaj da ponovo postanete osoba kakvi ste bili pre teškog perioda

Posle razvoda, bolesti, gubitka bliske osobe ili neke druge velike životne promene mnogi čekaju da se jednog dana "vrate na staro".

Psiholozi smatraju da se to često ne događa.

Ne zato što smo zauvek izgubili sebe, već zato što nas velika iskustva menjaju.

U psihologiji postoji pojam posttraumatskog rasta, koji opisuje mogućnost da ljudi posle veoma teških životnih događaja postepeno izgrade novi pogled na život, nove vrednosti i drugačiji osećaj sopstvene snage. To ne briše bol niti znači da je ono što se dogodilo bilo dobro, već da se iz teških iskustava ponekad može razviti nova životna perspektiva.

Na kraju, psiholozi podsećaju da sreća nije stanje u kojem nema problema. Češće je rezultat toga što prestajemo da nosimo terete koji nam više ne služe i ostavljamo više prostora za ono što nam je zaista važno.

(Ona.rs)