7 stvari koje ne treba reći detetu ako strepi od povratka u školu: Pogrešne reči koje samo pojačavaju strah

Ako je vaše dete zabrinuto zbog povratka u školu posle dugog letnjeg raspusta, nije jedino. Nisu samo deca osnovnoškolskog uzrasta uznemirena zbog početka nove školske godine. Prema istraživanju organizacije Stem4, koja se bavi mentalnim zdravljem tinejdžera, gotovo trećina učenika srednjih škola izbegava odlazak u školu zbog anksioznosti.

- Može biti primamljivo da sami zaključimo zbog čega naše dete strepi od povratka u školu. Ali važno je da deci pružimo siguran prostor i dovoljno vremena da razgovaraju sa nama o tome šta se zaista dešava, jer se ispod površine možda kriju snažne i teške emocije - kaže Fiona Jasin, porodična psihoterapeutkinja.

Preporučujemo

Fiona u nastavku deli svoje stručno mišljenje o tome šta ne treba govoriti detetu koje strepi od povratka u školu, ali i korisne savete o tome kako se u takvoj situaciji treba postaviti.

1. Nemojte reći: "I ja sam se isto osećao/la kada sam bio/la tvojih godina"

Pazite da ne umanjite osećanja svog deteta. Kada vam kaže da je zabrinuto zbog povratka u školu, lako je da njegovo iskustvo uporedite sa svojim. Međutim, na taj način možete nenamerno umanjiti ono što dete oseća i učiniti da ima utisak da ga ne slušate i ne razumete.

Važno je da budete potpuno "prisutni" za svoje dete i da razgovor ne preusmeravate na sopstvene priče. Bez obzira na to koliko vam se čini da je vaše iskustvo slično njegovom, pokušajte da ga ne namećete detetu. Budite mu u potpunosti dostupni, bez osuđivanja.

2. Nemojte reći: "Prestani da dramatizuješ"

Nikada nemojte prekidati razgovor o detetovim osećanjima. Ako koristimo izraze poput: "Ma daj, nemoj da glupiraš" ili "Svi se tako osećaju", previše uopštavamo situaciju. Takve rečenice detetu ne pružaju podršku koja mu je potrebna niti stvaraju siguran prostor da se otvori.

Naša uloga kao roditelja jeste da pomognemo detetu da oseti da ga čujemo i razumemo. Kada dete zna da može da nam se obrati i zbog malih stvari, veća je verovatnoća da će nam se obratiti i kada se pojave ozbiljniji problemi.

3. Nemojte reći: "Upašćeš u nevolju sa učiteljima ako ne odeš"

Važno je da školu, ili direktora - ne predstavljate kao pretnju. To će samo dodatno povećati detetov strah umesto da ga ublaži. Anksioznost koju dete već oseća može mu delovati ogromno, a dodavanje kazni ili posledica neće ga naučiti kako da se izbori sa tim osećanjima.

Umesto toga, podsetite dete na situacije u kojima je ranije uspešno prevazišlo neki izazov. Konkretni primeri mogu mu pomoći da shvati za šta je sve sposobno i da promeni način razmišljanja iz "ne mogu" u "mogu".

4. Nemojte reći: "Tvoj brat/sestra nema nikakav problem…"

Izbegavajte poređenje deteta sa braćom i sestrama. Takva poređenja mogu biti štetna jer kod deteta mogu izazvati osećaj da nije dovoljno dobro ili da treba da se stidi svojih osećanja.

Anksioznost koju dete oseća možda ga već navodi da se pita da li je sa njim "nešto pogrešno". Ako tada čuje da se njegov brat ili sestra „mnogo bolje nosi“ sa školom, to može dodatno pojačati njegovu nesigurnost.

Umesto toga, objasnite detetu da njegove misli nisu isto što i činjenice. Deca i tinejdžeri ponekad mogu da stvore veoma uverljive predstave o tome šta će se dogoditi u budućnosti. Na primer: "Niko me u školi neće voleti" ili "Svi u razredu će me mrzeti".

Razgovarajte sa detetom o situacijama kada je ranije imalo slične misli, ali se na kraju ispostavilo da stvarnost nije bila ni približno toliko loša ili zastrašujuća koliko je očekivalo.

5. Nemojte reći: "Ali steći ćeš gomilu novih prijatelja"

Za decu kojoj druženje i sklapanje prijateljstava predstavljaju izvor stresa, ovakvo obećanje može izazvati još veću anksioznost umesto da ih ohrabri. Takođe, važno je da deci ne dajemo garancije, jer bi mogla da budu razočarana ukoliko se ono što smo obećali ne ostvari.

6. Nemojte reći: "Nećemo sada da brinemo o tome"

Nemojte menjati temu niti pokušavati da detetu skrenete pažnju razgovorom o nečemu drugom. Od ključne je važnosti da mu damo vreme i prostor da izrazi svoja osećanja. Ako odbacimo detetove brige, možemo ih samo dodatno pojačati.

Umesto toga, pokušajte da osnažite dete. Pitajte ga da li ima neke strategije ili načine koji su mu ranije pomagali i koji bi mogli da mu olakšaju prve dane škole. Podstaknite ga da razmisli o tome šta bi mu moglo pomoći da se lakše nosi sa povratkom u školu.

Važno je da decu ohrabrujemo da razvijaju veštine pomoću kojih će sama moći da upravljaju svojim emocijama.

7. Nemojte reći: "Sve će biti u redu"

Iako ova rečenica zvuči utešno i roditelji je najčešće izgovaraju sa najboljom namerom, ona ponovo zaobilazi detetova osećanja, a pritom možda nije ni sasvim tačna. Kada razgovarate sa detetom, trudite se da budete što iskreniji i realniji.

Planiranje unapred i dobra organizacija takođe mogu pomoći u smanjenju anksioznosti. Ako dete kreće u starije razrede ili novu školu, zajedno možete nekoliko puta proći put do škole kako bi se upoznalo sa rutom.

Kod mlađe dece možete napraviti spisak praktičnih stvari koje treba proveriti - na primer, da li im školska uniforma odgovara ili da li tačno znaju gde ćete ih čekati nakon nastave.

Kada unapred znaju šta ih očekuje, deca se često osećaju mnogo sigurnije.

(Ona.rs/netmums)