Ne čekajte 1. januar: Psihologija kaže da je septembar jedan od najboljih trenutaka za promenu navika

Januar tradicionalno doživljavamo kao mesec novih početaka. Tada pravimo spiskove, obećavamo sebi da ćemo vežbati, štedeti, zdravije jesti, promeniti posao ili konačno završiti ono što odlažemo mesecima. Ali postoji još jedan period godine kada mozak može da reaguje kao da je pritisnuto dugme za novi početak - septembar.

Povratak sa odmora, početak školske godine, kraj letnjeg ritma i ponovno uspostavljanje svakodnevnih obaveza zajedno stvaraju veoma jasnu vremensku granicu između "onoga pre" i "onoga sada".

Preporučujemo

Psiholozi za ovakav fenomen imaju i naziv - "fresh start effect", odnosno efekat novog početka.

I nije reč samo o osećaju.

Istraživanje bihejvioralnih naučnika Hengčen Dai, Ketrin Milkman i Džejsona Risa pokazalo je da ljudi zaista češće pokušavaju da ostvare lične ciljeve nakon određenih vremenskih prekretnica - početka nove nedelje, meseca ili godine, rođendana, praznika, ali i početka novog semestra.

Zbog toga septembar za mnoge može da funkcioniše gotovo kao drugi januar.

Zašto nam je toliko potreban osećaj da počinjemo ispočetka?

Jedno od objašnjenja "efekta novog početka" krije se u načinu na koji mentalno organizujemo vreme.

Određeni datumi prave granicu između različitih perioda života.

Ponedeljak odvaja prošlu od nove nedelje. Prvi dan meseca odvaja avgust od septembra. Rođendan označava još jednu godinu života, dok Nova godina predstavlja možda najočigledniju granicu od svih.

Takvi trenuci mogu da nam pomognu da napravimo psihološku distancu od sopstvenih prethodnih neuspeha.

Ako prošlog meseca nismo vežbali, štedeli ili završili projekat, 1. septembar nam omogućava da to simbolično pripišemo "staroj verziji sebe" i pokušamo ponovo.

Istraživači su ovaj obrazac pronašli u različitim ponašanjima - od češćih pretraga pojma "dijeta" i odlazaka u teretanu do veće spremnosti ljudi da se obavežu na ostvarivanje ličnih ciljeva.

Ali zašto baš septembar?

Veliki deo odgovora možda se krije mnogo dalje u prošlosti nego što mislimo.

Većina ljudi provela je detinjstvo i mladost sa vrlo jasnom podelom godine - leto je raspust, a septembar povratak obavezama.

Nove sveske, knjige, raspored časova, nova školska godina i osećaj da ponovo kreće ozbiljniji deo godine ponavljali su se toliko dugo da septembar i kasnije možemo da povezujemo sa organizacijom, učenjem i novim početkom.

Iako odavno ne sedimo u školskoj klupi, taj ritam može da ostane duboko ukorenjen.

Za roditelje školske dece granica je još izraženija. Povratak dece u školu znači da se čitavo domaćinstvo ponovo organizuje - menjaju se vreme ustajanja, obroci, aktivnosti i raspored dana.

Odjednom postoji vrlo prirodan trenutak da se zajedno sa dečjim promeni i sopstveni raspored.

Septembar ima jednu prednost nad januarom

Nova godina dolazi usred praznika.

Iza nas su proslave, bogati obroci, promenjen ritam spavanja i često nekoliko dana tokom kojih je svakodnevna rutina potpuno nestala.

A onda 1. januara od sebe očekujemo revoluciju.

Septembar izgleda drugačije.

Godišnji odmori se završavaju, temperature postepeno postaju prijatnije, poslovni ritam se vraća, deca polaze u školu, a kalendar ponovo dobija strukturu.

Promena se, dakle, događa u trenutku kada se rutina ionako ponovo uspostavlja.

To može da bude odlična prilika da joj dodamo još jednu novu naviku.

Nemojte menjati ceo život od ponedeljka

Osećaj novog početka može da poveća motivaciju, ali tu postoji zamka.

Kada smo motivisani, lako napravimo spisak koji izgleda ovako: od sutra ustajem ranije, treniram pet puta nedeljno, ne jedem slatkiše, štedim, čitam svako veče, pijem dva litra vode i prestajem da koristim telefon pred spavanje.

Problem je što motivacija nije isto što i trajna navika.

Mnogo je realnije izabrati jednu ili dve konkretne promene.

Umesto "od septembra ću biti fizički aktivnija", cilj može da bude šetnja od 30 minuta ponedeljkom, sredom i petkom.

Umesto "trošiću manje", možete odlučiti da svakog prvog dana u mesecu određenu sumu automatski prebacite na štednju.

Umesto "više ću čitati", ostavite knjigu pored kreveta i počnite sa deset minuta pre spavanja.

Što je prvi korak jednostavniji, manja je mogućnost da novi plan nestane zajedno sa početnim naletom motivacije.

Iskoristite ono što već svakodnevno radite

Jedan od praktičnih načina za stvaranje navike jeste da je povežete sa nečim što već radite bez razmišljanja.

Posle jutarnje kafe možete uzeti vitamine koje inače zaboravljate. Posle večere možete prošetati. Kada stavite decu na spavanje, možete pročitati nekoliko stranica knjige.

Nova navika tada ne mora svaki put da se oslanja na odluku "da li mi se danas radi".

Dobija svoje mesto u postojećem rasporedu.

I možda je upravo to najbolji način da iskoristimo septembarski nalet motivacije.

Ne morate da čekate sledeću Novu godinu

Najzanimljiviji deo "efekta novog početka" jeste to što nam pokazuje da kalendar nudi mnogo više novih početaka nego što mislimo.

Ne postoji samo 1. januar.

Tu su prvi dan meseca, ponedeljak, rođendan, povratak sa odmora, početak jeseni, nova školska godina, novi posao ili bilo koji trenutak koji za nas jasno odvaja jedno životno poglavlje od drugog.

Septembar ima gotovo sve te elemente odjednom.

Zato, ako ste tokom leta odložili neki cilj ili potpuno ispali iz rutine, možda nema razloga da čekate januar.

Za mozak, početak jeseni može da bude sasvim dovoljno dobar znak da je prethodno poglavlje završeno - i da je vreme da otvorite novo.

(Ona.rs)