Ako detetu curi nos, gledajte šta će uraditi vaspitač: Ovaj jednostavan test otkriva mnogo o vrtiću

Roditelji mogu da obiđu deset vrtića, pogledaju moderne prostorije, igračke, dvorište, jelovnik i sve ono što na prvi pogled deluje važno, ali jedna bivša policajka tvrdi da se pravi odgovor na pitanje da li je dete na dobrom i bezbednom mestu krije u mnogo sitnijim stvarima.

Kim Klifton, koja je 15 godina radila kao policajka, a danas vodi centre za rano obrazovanje dece u Australiji, kaže da roditeljima savetuje jedan krajnje jednostavan način posmatranja vrtića. Nazvala ga je "test curenja nosa".

Preporučujemo

- Zvuči gotovo previše jednostavno, ali mislim da govori mnogo, objasnila je ona za news.com.au.

Kada roditelji dođu u obilazak vrtića, savetuje im da se na trenutak povuku i, umesto da gledaju prostor, igračke i opremu, posmatraju male situacije koje se spontano odvijaju između vaspitača i dece.

- Ako je dete uznemireno, da li će ga neko utešiti? Da li vaspitači primećuju potrebe svakog deteta ili samo pokušavaju da drže celu grupu pod kontrolom? Ako detetu curi nos, da li će vaspitač to primetiti i obrisati mu nos?

Upravo se u takvim, naizgled nevažnim trenucima, prema njenim rečima, vidi da li odrasla osoba zaista primećuje dete i reaguje na njegove potrebe.

Nije stvar zapravo u nosu

Klifton naglašava da poenta njenog testa, naravno, nije u tome da roditelji proveravaju da li je svakom detetu nos obrisan. Poenta je pažnja.

Malo dete neće uvek jasno reći šta mu smeta, šta mu je potrebno ili zbog čega se ne oseća dobro. Zbog toga mnogo govori način na koji odrasli oko njega primećuju promene, nelagodu, tugu ili potrebu za utehom, čak i kada dete ništa ne traži.

Poverenje se, kako kaže, ne gradi velikim gestovima, već hiljadama malih postupaka brige koje roditelji mogu da vide iz dana u dan.

Zato upozorava roditelje da ih prilikom izbora vrtića ne zavedu samo lepe prostorije.

- Igračke, sadržaji i prelepe sobe jesu važni, ali vam ne govore sve o kvalitetu ili bezbednosti jednog centra, kaže ona.

Šta još treba posmatrati kada ostavljate dete

Roditeljima savetuje da obrate pažnju prvenstveno na vaspitače. Da li su zaista uključeni u ono što deca rade, razgovaraju sa njima i prate njihove potrebe ili deluju odsutno, rasejano i nezainteresovano?

Važna je i stabilnost zaposlenih. Ako roditelj stalno viđa nova i nepoznata lica, to samo po sebi ne mora da znači da postoji problem, ali jeste razlog da pita zbog čega se osoblje toliko često menja.

Treba pogledati i kako je rešena fizička bezbednost. Ko može da uđe u objekat, kako se kontrolišu vrata i kapije i na koji način zaposleni proveravaju ko dolazi po dete?

Klifton posebno savetuje roditeljima da pitaju kakva pravila postoje kada je reč o telefonima, pametnim satovima, fotografisanju i privatnosti dece.

Jedan od važnih signala jeste i način na koji vrtić reaguje kada roditelj postavi pitanje ili izrazi zabrinutost. Da li zaposleni otvoreno razgovaraju, objašnjavaju šta će preduzeti i prihvataju pitanje ili pokušavaju da ga umanje i izbegnu?

Ipak, jedan znak nije razlog za trenutnu paniku. Mnogo je važnije posmatrati da li se određene stvari ponavljaju i kakav obrazac ponašanja postoji tokom vremena.

Klifton smatra da je sasvim razumljivo što roditelji, posebno nakon slučajeva zlostavljanja i bezbednosnih propusta koji su poslednjih godina potresli Australiju, sve češće preispituju koliko mogu da veruju sistemu. Istovremeno podseća da hiljade vaspitača svakoga dana svoj posao rade odgovorno i sa ogromnom pažnjom.

Upravo zato njen "test curenja nosa" nije trik kojim se za nekoliko sekundi može doneti konačna presuda o nekom vrtiću. On je mnogo jednostavniji podsetnik roditeljima: dok odrasli gledaju zidove, igračke i opremu, treba da gledaju i dete.

Jer vrtić u kojem je dete zaista primećeno često se prepoznaje upravo onda kada niko ne misli da ga posmatrate.

(Ona.rs / KidSpot)