7 stvari koje odrasla deca žele da njihovi roditelji prestanu da rade, prema mišljenju psihologa

Toksične osobine roditelja odrasle dece postale su popularna tema na društvenim mrežama, naročito među pripadnicima generacije Z i milenijalcima, koji grade svoje odvojene živote (što može uključivati partnere i decu). Iako se reč "toksično" ovih dana možda previše koristi i kod nekih izaziva prevrtanje očima, postoje stvari koje roditelji odrasle dece zaista treba da prestanu da rade (ili, još bolje, da nikada ni ne počnu).

Ponekad se u osnovi narušenog odnosa između roditelja i odraslog deteta nalazi upravo psihološka enmesment dinamika, kaže psiholog.

Preporučujemo

- U odnosima u kojima postoji preterana emocionalna povezanost, granice postaju nejasne. Više ne postoji jasno poštovanje onoga što je moje i onoga što je tvoje - kaže dr Emili Guarnota, psihološkinja.

Dr Guarnota objašnjava da roditelji u ovakvom odnosu ne doživljavaju svoje dete kao zasebnu osobu.

- U ovakvom odnosu roditelj i dete mogu osećati odgovornost za emocije onog drugog, naročito za njegovu sreću. Odrasla deca mogu imati potrebu da traže odobrenje roditelja pre nego što donesu odluke i mogu se plašiti da će razočarati svoje roditelje - kaže ona.

Važno je naglasiti da preterana emocionalna povezanost nije isto što i bliskost u odnosu.

- Možete imati blizak odnos sa roditeljima, a da granice između vas ipak ostanu jasne - ističe ona.

I da, kaže ona, važno je postaviti granice prema roditeljima i kada ste odrasla osoba, čak i ako u odnosu ne postoji suzavisnost ili preterana emocionalna povezanost.

- Granice podrazumevaju jasno određivanje onoga što vam u odnosu prija i onoga što vam ne prija. One nisu tu da biste kaznili roditelje ili ih izbacili iz svog života. Granice zapravo štite odnose - dodaje doktorka.

Bez obzira na to da li su granice narušene zbog preterane emocionalne povezanosti ili nekog drugog razloga, vredi razumeti problematične tačke u odnosima između roditelja i odrasle dece. Kako bi pomogla, dr Guarnota navodi sedam stvari koje bi roditelji odrasle dece trebalo da prestanu da rade. Takođe objašnjava kako razgovarati sa teškim roditeljima (i kako se osloboditi ovih „toksičnih osobina“ ako ih i sami imate).

7 stvari za koje odrasla deca žele da njihovi roditelji prestanu da rade, prema mišljenju psihologa

1. Davanje neželjenih saveta o roditeljstvu ili karijeri

Neželjeni saveti roditelja mogu veoma snažno da pogode odraslo dete koje je već izgradilo svoj život. A roditelji? To je jedan od načina na koji odraslu decu možete tretirati kao malu decu - čak i kada vam je namera dobra.

- Neželjeni saveti u vezi sa karijerom ili roditeljstvom često nisu dobrodošli jer na suptilan način poručuju: ‘Ne verujem tvojoj proceni’. Time se odraslom detetu oduzima prilika da samo donosi odluke. To je naročito izraženo kada roditelj odraslom detetu daje savete o vaspitanju njegove dece ili o finansijama - kaže dr Guarnota.

Kako razgovarati sa roditeljem

Dr Guarnota objašnjava da je u ovakvoj situaciji važno postaviti granice prema roditeljima kada ste odrasla osoba. Ipak, ona uglavnom savetuje da se najpre pođe od pretpostavke da su namere dobre.

- Roditelji često zaista veruju da pomažu kada daju neželjene savete. Ako odraslo dete to ima na umu, lakše će reagovati - kaže ona.

Dodaje:

Kada roditelj daje neželjen savet, postavljanje granice poput: ‘Cenim što želiš da mi pomogneš, ali ovu odluku ću doneti sam/sama’ može biti delotvorno.

Ako ni to ne pomogne, psiholog kaže da možda treba biti odlučniji, na primer:

Ne želim više da razgovaram o ovome.

Kako roditelj može da prekine ovu naviku

Kada roditelj oseti potrebu da da neželjeni savet, dr Guarnota predlaže da najpre postavi pitanje. Možete reći:

U ovoj situaciji, želiš li moj savet ili samo želiš da te saslušam?

Ona kaže da se time pokazuje poštovanje prema autonomiji odraslog deteta i njegovom pravu da samo donosi odluke.

- Na odraslom detetu je da odluči da li želi da prihvati savet ili ne. Roditelji takođe treba da imaju na umu da izbori njihovog deteta ne moraju biti isti kao njihovi. Njihovo dete je zasebna osoba i sposobno je da samo donosi odluke, bez obzira na to da li su te odluke u skladu sa roditeljskim stavovima ili nisu - objašnjava.

Ponekad je, ističe ona, nešto najpodržavajuće što možete reći odraslom detetu jednostavno:

Verujem ti da ćeš pronaći pravo rešenje.

2. Korišćenje osećaja krivice kako biste zahtevali vreme i pažnju

Roditeljsko izazivanje osećaja krivice nije vrsta porodičnog „odmora“ na koji odraslo dete želi da ide.

- Neki roditelji koriste osećaj krivice kao način da izvrše pritisak na odraslu decu kako bi ona provodila više vremena sa njima. To može zvučati ovako: ‘Više me nikad ne zoveš’ ili ‘Pretpostavljam da nemaš vremena za mene.’ Odraslo dete tada ostaje sa osećajem da je odgovorno za emocije svog roditelja - kaže ona.

Ona pojašnjava da se ovakvo izazivanje osećaja krivice razlikuje od toga kada roditelj otvoreno izrazi svoju potrebu, na primer:

Nedostaješ mi i voleo/la bih da mogu češće da te viđam.

- To je izražavanje osećanja i upućivanje molbe - objašnjava ona. - Kada je nešto izrečeno tako da se odraslo dete oseća odgovornim za sreću svog roditelja, tada se kod njega izaziva osećaj krivice.

Kako razgovarati sa roditeljem

Dr Guarnota kaže da čak i ako roditeljski pritisak kroz osećaj krivice deluje i zbog toga se osećate loše, to ne znači da ste uradili nešto pogrešno.

- Možete priznati osećanja svog roditelja, a da pritom ne preuzmete odgovornost za njihovo rešavanje - objašnjava ona. - Na primer, možete reći: ‘Razumem da si razočaran/a što ne mogu da dođem ovog vikenda. Tada nisam slobodan/slobodna, ali bih voleo/la da razgovaramo u nedelju.’

Kako roditelj može da prekine ovu naviku

U ovakvim situacijama dr Guarnota savetuje da budete direktni.

Umesto da kažete: ‘Nikad ne provodiš vreme sa mnom’, recite jasno šta želite, na primer: ‘Voleo/la bih da provodimo više vremena zajedno’ - kaže ona. - Takođe je važno da zauzetost odraslog deteta ne shvatate kao odbacivanje, već da pokušate da razumete da ono možda pokušava da uskladi više različitih obaveza i uloga.

3. Kritikovanje njihovog načina roditeljstva

Ovo je mnogo otvorenije — i često manje dobronamerno — od neželjenih saveta koje roditelji daju svojoj odrasloj deci.

Roditeljstvo je oblast u kojoj se mnoga odrasla deca osećaju naročito ranjivo - objašnjava dr Guarnota. - Kao novi roditelji, oni uče i snalaze se na nepoznatom terenu. Stalni komentari ili kritike mogu učiniti da se novi roditelji osećaju nesposobno. To takođe može izazvati sukobe između roditelja i baka i deka.

Kako razgovarati sa roditeljem

I ovde se vraćamo na postavljanje granica. Dr Guarnota kaže da roditelju koji kritikuje vaše roditeljstvo možete reći:

Cenim tvoje mišljenje, ali ne želim komentare na ovu temu.

- Granice će možda morati da se postave više puta i odlučno kako bi bile delotvorne - dodaje ona.

Kako roditelj može da prekine ovu naviku

Dr Guarnota apeluje na roditelje odrasle dece da imaju na umu da njihovoj deci treba podrška — a ne lekcije o tome kako da budu roditelji — osim ako ih izričito ne zatraže.

Mnogi roditelji danas rade stvari drugačije nego prethodne generacije i to je sasvim u redu - kaže ona. - Umesto da to shvatite lično, posmatrajte to kao nešto pozitivno: vaše odraslo dete želi da uči i napreduje u ovoj oblasti.

4. Očekivanje da im odrasla deca budu dostupna odmah

U današnjem društvu, kada nam se komunikacioni uređaji praktično stalno nalaze u džepu, dr Guarnota primećuje da roditelji ponekad kašnjenje u odgovoru na poruku ili poziv, ili ograničenu dostupnost, tumače kao znak da njihovom odraslom detetu nije stalo.

- Odrasli ljudi danas usklađuju posao, partnere, decu, prijateljstva i brojne obaveze - kaže ona. - Mnogi od njih imaju veoma malo ili nimalo vremena koje mogu da posvete sebi.

Kako razgovarati sa roditeljem

Kada postavljate granice prema roditelju koji očekuje da mu budete dostupni kad god poželi, najvažnije je da budete jasni i praktični. Dr Guarnota preporučuje nešto poput:

Ne javljam se na telefon tokom radnog vremena, ali ću ti odgovoriti uveče.

Kako roditelj može da prekine ovu naviku

Dr Guarnota savetuje roditeljima da promene perspektivu i prihvate da dve stvari mogu istovremeno biti tačne.

- Roditelji mogu da prestanu da izjednačavaju dostupnost sa ljubavlju i da ovakvo ponašanje ne shvataju lično - kaže ona. - Vaše dete može da vas voli, a da ipak ne bude dostupno svaki put kada ga pozovete.

5. Pretvaranje života odraslog deteta u priču o sebi

Dr Guarnota kaže da je problem sa ovom navikom to što roditelj stalno pretvara ono što se događa njegovom detetu u razgovor o sebi. Unapređenje na poslu? Roditelj počinje da priča o sopstvenom napredovanju u karijeri. Dete prolazi kroz neki problem ili tešku situaciju? Roditelj objašnjava kako je „njemu bilo još gore“.

Zbog toga se odraslo dete oseća kao da ga niko zaista ne vidi i ne čuje - ističe ona.

Kako razgovarati sa roditeljem

Preusmeravanje razgovora sa prošlosti na ono što se dešava sada može pomoći odrasloj deci da ponovo usmere razgovor na sebe. Dr Guarnota preporučuje da kažete:

Voleo/la bih da se još malo zadržimo na ovome, jer je to nešto sa čim se trenutno teško nosim.

Kako roditelj može da prekine ovu naviku

Radoznalost možda jeste „ubila mačku“, ali može udahnuti novi život odnosu između roditelja i odraslog deteta.

Dr Guarnota najpre savetuje roditeljima da zastanu i primete svoju potrebu da se poistovete sa pričom svog deteta, umesto da odmah uskoče sa sopstvenim iskustvom. Od tog trenutka mogu da prihvate ideju da je upoznavanje sopstvenog deteta proces koji traje čitavog života.

- Budite radoznali u vezi sa iskustvom svog odraslog deteta tako što ćete postavljati dodatna pitanja, pokazivati empatiju i zadržati fokus na temi o kojoj razgovarate - kaže ona.

6. Odbijanje da prihvate životne izbore svog odraslog deteta

Ovo je klasičan primer „toksične osobine roditelja odrasle dece“. Može dovesti do situacije u kojoj ćutanje odraslog deteta i prestanak javljanja zapravo postanu lična stvar.

- Kada roditelji kritikuju partnera svog deteta, njegovu karijeru, način života, odluke u vezi sa roditeljstvom ili neku drugu važnu životnu odluku, odraslo dete se oseća kao da nema njihovu podršku i može početi da se udaljava iz tog odnosa. Ako ima osećaj da nikada ne može da dobije roditeljsko odobrenje, možda će potpuno prestati da se trudi - objašnjava dr Guarnota.

Kako razgovarati sa roditeljem

Nema potrebe da budete neodređeni ili da uvijate stvari: zaslužujete da vaš izbor bude poštovan.

- Odrasla deca mogu da se nose sa ovim tako što će jasno staviti do znanja da su to njihove odluke i da, iako roditelj ne mora da se sa njima slaže, mora da ih poštuje - kaže dr Guarnota.

Kako roditelj može da prekine ovu naviku

Imajte na umu da su deca zasebne osobe koje same moraju da žive sa svojim izborima.

- Nije samo po sebi loše ako vaše dete donosi drugačije odluke. Vaše dete može biti srećno i uspešno čak i ako njegovi izbori izgledaju drugačije od vaših - kaže dr Guarnota.

7. Odbijanje da se izvine ili preuzme odgovornost

Niko nije savršen - pa ni roditelji. Dr Guarnota objašnjava da će u zdravim odnosima s vremena na vreme neminovno doći do sukoba, „ali nakon toga uvek treba da uslede priznanje problema i popravljanje narušenog odnosa“.

- Ako se od jedne osobe stalno očekuje da jednostavno nastavi dalje ili se problemi guraju pod tepih, odnos nikada ne može biti u potpunosti obnovljen - ističe dr Guarnota.

Kako razgovarati sa roditeljem

Nažalost, ne možemo naterati nekoga da se izvini.

- Umesto da pokušavaju da nateraju roditelja da se izvini, odrasla deca treba da se usredsrede na ono što mogu da kontrolišu, kao što su njihove sopstvene granice i dostupnost - kaže dr Guarnota.

Kako roditelj može da prekine ovu naviku

Poruka dr Guarnote je jasna:

- Izvinjenje ne znači da ste loš roditelj - naglašava ona.

Ona ističe da je sasvim u redu, a često i neophodno, priznati kada smo povredili nekoga koga volimo.

- To je ključno za ponovno izgrađivanje poverenja - objašnjava ona.

(Ona.rs/Parade)