"Ovo nije 'Veliki brat'": Čuvala unuka, a onda je primetila KAMERU u kući sina i snaje

Porodični odnosi umeju da postanu posebno osetljivi kada se u njih umešaju briga o deci, poverenje i granice. Bake često priskaču u pomoć kada roditelji ne mogu da usklade posao i porodične obaveze - čuvaju unuke, vode ih u park, spremaju im obroke i provode sa njima sate dok su mama i tata na poslu.

Takva pomoć mnogim porodicama znači mnogo, ali upravo zato granice ponekad mogu postati nejasne. Ono što jednoj strani deluje kao bezazlena mera opreza, drugoj može da izgleda kao nepoverenje ili zadiranje u privatnost.

Preporučujemo

Sa sličnom dilemom jedna baka iz Hrvatske obratila se portalu "Moje vrijeme". Njen sin i snaha postavili su kameru u dnevnoj sobi kako bi tokom radnog vremena mogli da vide šta se događa u stanu dok ona čuva njihovog sina. Iako razume da je reč o njihovom domu i da žele da znaju kako je dete, zbog načina na koji kamera prati njeno kretanje počela je da se oseća veoma neprijatno.

"Najgore mi je kada vidim da se kamera okreće za mnom"

Baka je objasnila da svakodnevno dolazi kod sina i snaje kako bi im pomogla oko čuvanja deteta. Međutim, otkako je kamera postavljena, više nema osećaj da je u stanu sama sa unukom, već kao da je neprestano neko posmatra.

"Draga Ksenija, sin i snaha nedavno su postavili kameru u dnevni boravak kako bi sa posla mogli da vide šta se događa u stanu. Ja dolazim da čuvam unuka dok rade i zbog te kamere se osećam jako neprijatno. Znam da je stan njihov i da danas ljudi svašta imaju, ali ne želim da me snimaju.

Najgore mi je kada vidim da se kamera okreće za mnom. Počela sam da provodim što više vremena sa unukom van stana, odemo u park ili prošetamo, ali po ovim vrućinama ne možemo dugo da budemo napolju, pa moram da se vratim pod videonadzor", napisala je.

Kako kaže, dodatno joj smeta to što joj sin i snaha kasnije pokazuju snimke na telefonu, kada im je nešto što je radila sa unukom bilo zanimljivo ili smešno.

"Nisam se usprotivila, ali..."

Baka priznaje da se do sada nije otvoreno pobunila protiv kamere, ali oseća da je situacija počela da joj smeta sve više.

"Njima je sve to potpuno normalno. Čak mi kasnije pokazuju snimke na telefonu kada im je nešto što smo unuk i ja radili bilo zabavno. Nisam se usprotivila, ali mislim da nije pristojno tako nadzirati osobu koja dolazi da pomogne i besplatno čuva dete. Šta vi kažete?", upitala je.

Njena priča otvorila je pitanje koje se sve češće pojavljuje u porodicama - gde prestaje roditeljska potreba da znaju da je dete bezbedno, a gde počinje osećaj da osoba koja čuva dete više nema nikakvu privatnost?

"Koga kontrolišu?"

Odgovor koji je baka dobila bio je prilično direktan. Autorka odgovora smatra da roditelji imaju pravo da postave kameru u sopstvenom domu, ali da bi trebalo da razgovaraju sa osobom koju kamera svakodnevno snima i uzmu u obzir kako se ona zbog toga oseća.

"Draga Ljuta, vaš život nije 'Veliki brat'. Sin i snaha imaju pravo da postave kameru u svom domu, ali vi niste pristali da vas tokom celog dana gledaju, slušaju i prate po prostoriji.

Uostalom, čemu to služi? Šta proveravaju? Šta misle da će videti? Niste staromodni i imate pravo na postavljanje granice, posebno kada im dolazite da pomognete i besplatno preuzimate odgovornost za njihovo dete", navedeno je u odgovoru.

Autorka, ujedno i savetnica, joj je potom predložila da otvoreno razgovara sa sinom i snajom i objasni im da se zbog kamere oseća poniženo i neprijatno.

"Ako insistiraju na kameri, čuvajte unuka kod sebe"

U odgovoru je izneta i nešto oštrija mogućnost - da baka ubuduće čuva unuka u svom domu, ukoliko roditelji ne žele da odustanu od videonadzora.

"Na vašem mestu bih, nakon što oni odu na posao, preko te vražje kamere bacila krpu, pa bih sačekala i videla da li će reagovati ili će shvatiti poruku. Ako im se to ne bi svidelo, rekla bih im otvoreno da se osećam poniženo.

A ako bi oni i dalje insistirali na videonadzoru, mirno bih im rekla da ću ubuduće, bez pregovora, moći da čuvam unuka isključivo u svom stanu.

Pa neka onda njihova kamera radi i snima prazan stan, a vi nećete provoditi dane pitajući se ko vas upravo posmatra preko mobilnog telefona. Ako im ni to ne odgovara, neka pronađu nekoga ko će pristati na takvu izloženost", zaključuje se u odgovoru.

Iako se stavovi o kamerama u domu razlikuju, ovakve situacije pokazuju koliko je važno da se pravila dogovore unapred, naročito kada član porodice svakodnevno dolazi da čuva dete. Roditelji imaju potrebu da znaju da je njihovo dete bezbedno, dok osoba koja pomaže ima pravo da kaže ukoliko joj način nadzora stvara nelagodu. Upravo otvoren razgovor može biti način da se pronađe rešenje koje neće narušiti ni poverenje ni porodične odnose.

(Ona.rs)