9 tihih navika koje odaju nisko samopouzdanje bez ijedne reči: Jedna se često pogrešno smatra ljubaznošću

Nisko samopouzdanje ne izgleda uvek kao povučenost. Ponekad se krije iza preterane ljubaznosti, perfekcionizma, šale na sopstveni račun ili stalne potrebe da drugima objašnjavamo svoje odluke.

Osoba može da deluje društveno, sposobno i nasmejano, a da istovremeno duboko sumnja u sopstvenu vrednost. Nesigurnost se često ne otkriva onim što neko direktno kaže o sebi, već malim svakodnevnim postupcima koji postaju gotovo automatski.

Preporučujemo

Naravno, nijedna od ovih navika sama po sebi nije dokaz niskog samopoštovanja. Ljudi mogu da se ponašaju slično zbog vaspitanja, stidljivosti, anksioznosti ili trenutnog stresa. Ipak, kada se više obrazaca stalno ponavlja, možda vredi obratiti pažnju na ono što se nalazi iza njih.

1. Izvinjavate se i kada ništa niste pogrešili

„Izvini što smetam“, „Izvini što pitam“ i „Izvini što ti oduzimam vreme“ mogu postati uobičajeni početak gotovo svake rečenice.

Iza toga se neretko krije osećaj da su vaše prisustvo i potrebe teret drugima. Ljubaznost podrazumeva izvinjenje kada je ono opravdano, ali ne i stalno pravdanje sopstvenog postojanja.

2. Previše objašnjavate svoje odluke

Kratko „ne mogu“ pretvara se u dugačko obrazloženje, a svaka odluka mora da bude opravdana sa nekoliko razloga.

Osoba koja ne veruje dovoljno svom sudu može osećati da njena reč sama po sebi nije dovoljna. Zato pokušava unapred da spreči osudu, ljutnju ili nerazumevanje.

3. Umanjujete svaki kompliment

Kada vam neko kaže da dobro izgledate, odmah odgovarate da je to samo zbog svetla. Pohvalu za uspešno obavljen posao pripisujete sreći ili pomoći drugih.

Odbijanje komplimenta može izgledati kao skromnost, ali ponekad pokazuje da pozitivna slika koju drugi imaju o vama nije u skladu sa onim što sami verujete.

4. Puštate druge da donose sve odluke

Gde ćete sesti, šta ćete jesti i kako ćete provesti veče, sve prepuštate drugima uz rečenicu: „Meni je svejedno.“

Možda zaista nemate jaku želju, ali ako to radite gotovo uvek, moguće je da se plašite da će vaš izbor biti pogrešan ili da će nekoga razočarati.

5. Stalno tražite potvrdu

„Jesi li siguran da je dobro?“, „Nisi ljut na mene?“ i „Da li sam pravilno postupila?“ postaju pitanja koja se neprestano ponavljaju.

Tuđa podrška svima prija, ali ako bez nje ne možete da verujete sopstvenoj proceni, vaše raspoloženje počinje potpuno da zavisi od mišljenja drugih.

6. Šalite se na sopstveni račun pre svih ostalih

Samoironija može biti znak zdravog humora. Međutim, ako stalno prvi vređate svoj izgled, sposobnosti ili inteligenciju, možda pokušavate da preduhitrite tuđu kritiku.

Logika je bolna, ali jednostavna: ako sami sebe ponizite prvi, manje će boleti ukoliko to učini neko drugi.

7. Govorom tela pokušavate da budete neprimetni

Pogled usmeren ka podu, povijena ramena, izbegavanje kontakta očima i zauzimanje što manje prostora mogu odavati nelagodu.

Takvo držanje ne mora automatski ukazivati na nesigurnost, ali može pokazati da osoba ne želi da privuče pažnju ili da se oseća kao da nema pravo da bude u centru prostora.

8. Teško postavljate granice

Prihvatate dodatne obaveze, ostajete duže na poslu i pomažete čak i kada ste iscrpljeni. Okolina vas smatra izuzetno požrtvovanom osobom, dok vi potajno osećate umor i nezadovoljstvo.

Iza potrebe da svima udovoljite može se skrivati strah da ćete izgubiti ljubav, prihvatanje ili poštovanje čim kažete „ne“.

9. Povlačite se pred dobrom prilikom

Ne prijavljujete se za posao koji želite, ne iznosite ideju na sastanku ili odustajete pre nego što ste pokušali. Drugima govorite da niste zainteresovani, iako u sebi očekujete neuspeh.

Izbegavanje tada postaje zaštita: ako ne pokušate, ne možete biti odbijeni. Međutim, svaki propušteni pokušaj dodatno učvršćuje uverenje da niste dovoljno sposobni.

Ovi obrasci ne moraju ostati trajni

Samopouzdanje se ne gradi ubeđivanjem sebe da ste savršeni, već prihvatanjem da možete pogrešiti, biti odbijeni ili nekome ne udovoljiti, a ipak ostati vredni poštovanja.

Početak može biti mali: prihvatite kompliment jednostavnim „hvala“, iznesite svoje mišljenje bez dugačkog opravdavanja ili odbijte jednu obavezu za koju nemate vremena.

Ako su osećaj bezvrednosti, povlačenje ili samokritika dugotrajni i ozbiljno utiču na odnose i svakodnevni život, razgovor sa psihologom može pomoći da se pronađe njihov dublji uzrok. Ovi obrasci nisu karakterna mana, već navike koje je moguće prepoznati i menjati.

(Ona.rs / Bolde)