Glava kostura i prekrštene kosti na ulazu: Poseta ovoj bašti može da bude i smrtonosna

Upozorenje uopšte nije šala, jer posetioci koji prođu kroz crnu gvozdenu kapiju ulaze u najsmrtnonosniju baštu na celom svetu

Više od stotinu otrovnih, opojnih i narkotičkih biljaka obitavaju u „Otrovnoj bašti“, u okviru bašte „Alnwick“, u Nortumberlandu, u Engleskoj.

Preporučujemo

Posetioci se već na ulazu susreću sa natpisom: „Ove biljke mogu da ubiju“. Da bi bilo još bolje dočarano o koliko opasnom mestu se radi, na natpisu je i lobanja sa ukrštenim kostima. Upozorenje uopšte nije šala, jer posetioci koji prođu kroz crnu gvozdenu kapiju ulaze u najsmrtnonosniju baštu na celom svetu.

- Pre nego što posetiocima bude dozvoljeno da uđu, moraju da prisustvuju brifingu o bezbednosti – izjavio je za BBC Din Smit, jedan od vodiča u bašti.

Mada se posetiocima preporučuje da nijednu biljku ne dodiruju, probaju ili čak pomirišu, na zvaničnom web sajtu mogu se videti komentari pojedinih posetilaca koji su se onesvestili tokom posete, najverovatnije zbog udisanja otrovnih isparenja tokom boravka u najotrovnijoj bašti na svetu.

- Verovatno je najotrovnija biljka koju imamo ovde ricin, koja sadrži toksin ricin, poznatiji kao ricinus ili biljka ricinusovog ulja – rekao je Smit i dodao da upravo Ginisova knjiga svetskih rekorda tu biljku smatra najotrovnijom.

Ipak, u „Otrovnoj bašti“ uspevaju i biljke koje inače rastu kao korov širom Engleske. Jedna od njih je i rododendron, čiji su listovi otrovni, ali samo ako ih neko jede. Međutim, Smit objašnjava da lišće inače ima „odvratan ukus“, pa postoji mala verovatnoća da će ikome pasti napamet da ga jede.

Drvo laburnuma, poznato po izuzetno privlačnim i raskošnim cvetovima žute boje, važi za najotrovnije na području cele Velike Britanije. Jedino je drvo tise opasnije od njega. O tome koliko je laburnum otrovan svedoči činjenica da „ako jedna grana padne na pod i na njemu ostane nekoliko meseci, a kasnije tuda prođe pas, koji uzme granu u zube i nosi je tokom šetnje, sva je prilika da će mu to biti poslednja šetnja“, slikovito je objasnio Smit.

Međutim, otrov takvih biljaka nije usmeren samo na ljude i životinje. Ukoliko dovoljno rododendrona raste na jednom mestu, oni čak mogu da zatruju i tlo. A ako pčele budu prikupljale med isključivo sa te biljke, med će biti crvene boje i imaće halucinogena svojstva ukoliko se konzumira u manjim dozama. Smit je naglasio da može imati i fatalan ishod ukoliko se takav med konzumira u većim dozama.

Neke od biljaka u ovoj bašti ne moraju da se dodiruju, jedu ili mirišu da bi pokazale svoje otrovno dejstvo. U bašti postoji i biljka koja može ubiti ako je samo podrezujete. Poznata kao engleski lovor, u pitanju je biljka u kojoj se nalaze dve komponente koje zasebno u principu ne mogu da naškode. Ali ako se te biljke iseku, recimo, makazama, one proizvode gas cijanid.

- Obično se to radi napolju, gde je dobro provetravanje. I sve to nije problem dok odrezane delove biljke ne stavite, recimo, u prtljažnik automobila, kako biste ga odvezli do deponije za smeće. Tada se nalazite u malom prostoru, sa lošom ventilacijom i gasom cijanidom – objasnio je Smit.

Baštovani i te kako vode računa o tome kako se ponašaju prilikom nege biljaka koje se nalaze u najopasnijoj bašti na svetu.

- Od nekih ne morate posebno da se štitite, dok ima i onih za čiju negu se zahteva nošenje kompletnog zaštitnog odela, maske za lice i rukavica – objasnio je Robert Ternent, glavni baštovan.

Jedna od baštovanki po imenu Ejmi Torp smatra da su ljudi ti koji su ušli u prostor biljkama i dodaje:

- Mnogo ovih biljaka su bile tu možda mnogo pre nego što smo mi došli. Dakle, na nama je da naučimo i obrazujemo se o načinu nege, jer se mnoge biljke koriste i u dobre, a ne samo u loše svrhe.

Zapravo su neke od najsmrtonosnijih biljaka prava riznica za spravljanje lekova, poput tise, koja se koristi tokom lečenja raka dojke.

Budući da se u severoistočnom delu Engleske beleži najveća stopa smrtnosti od narkotika, „Otrovna bašta“ uvela je edukativni program o narkoticima koji podrazumeva obilazak bašte i upoznavanje sa štetom koju ona može da nanese konzumentima.

Inače, u bašti se osim opijumskog maka, koji spada u drogu klase A, uzgaja i kanabis, koji spada u drogu klase B. Ali to ne bi trebalo da izazove kontraefekat kod posetilaca, tako da im nešto loše padne napamet tokom posete. Kako je objasnio glavni baštovan Ternent, osoblje je ovlašćeno da redovno prati, prebrojava i podnosi izveštaje posebno o ovim biljkama. Na kraju sezone moraju da podnesu i dokaz o uništenju tih biljaka.

(Ona.rs)