Riznica lekovitog bilja na Miroču opevana je i u narodnim pesmama: Živa planina leči rane
Na Miroču postoji i bunar Kraljevića Marka koji nikad ne presušuje
Između Donjeg Milanovca i Tekije, u istočnom delu Srbije nalazi se planina Miroč, sa svih strana okružena Dunavom.
Ova planina odvajkada je imala poseban strateški značaj.
Preporučujemo
Ovaj planinski vrh na Zlatiboru nije toliko poznat, ali je pogled sa njega fascinantan
Upoznajte Volos i Pilion: Destinacija koja je idealan spoj planine i mora
Zbog činjenice da je tuda prolazio takozvani rimski put Rimljani su joj dali naziv Unum, što znači „prva“ ili „jedina“. U srcu planine nalazila se tvrđava Gerulatis, čiji se ostaci i danas mogu videti u selu Miroč, jednom od 14 sela na ovoj planini.
Bogatstvo biljnog sveta na Miroču gotovo da je neizmerno; ovde raste čak 1.300 vrsta lekovitog bilja, kao i ukusnih šumskih plodova.
Lekovite trave pominju se i u epskoj narodnoj pesmi „Marko Kraljević i vila“:
„Bogom brate, Kraljeviću Marko,
Višnjim Bogom i Svetim Jovanom!
Daj me puštaj u planinu živu,
Da naberem po Miroču bilja,
Da zagasim rane na junaku!“
Na Miroču postoje i Markov kamen, kao i Markov bunar. Reč je, naravno, o kamenu i bunaru Kraljevića Marka koje prate zanimljive legende.
Po jednoj od njih, ogromna stena sa utisnutim kopitom nosi ime Markova stena, a otisak kopita navodno pripada njegovom vernom Šarcu.
Po drugoj legendi, u planinskom selu vekovima opstaje Markov bunar u kom voda, ni kad su najveće žege, ne presušuje.
Foto: Ivan Strahinić
(Ona.rs)