U pešterskim selima ljudi su samo delić mozaika: Priroda vodi glavnu reč
Visočka i Bare na području Sjenice važe za sela u kojima opstaju samo istinski zaljubljenici u ovaj deo Srbije
U jugozapadnom delu Srbije, u graničnom pojasu prema Crnoj Gori nalazi se Pešter, kraška visoravan na kojoj je rasuto stotinak sela u prelepoj prirodi.
Na visoravni poznatoj kao “srpski Sibir” je i Peštersko polje, najveće kraško polje u našoj zemlji i najviše pozicionirano kraško polje na celom Balkanu.
Preporučujemo
Nomadski život ili beskućništvo: Kako je život u kombiju samo fantazija koja sa sobom nosi bezbroj problema
Pančićev vrh nije oduvek nosio naziv po slavnom botaničaru: "Krov Srbije" nekad je bio Milanov vrh
Ispresecano rekama ponornicama, bogato tresetom i okićeno suvatima za ispašu ovaca, Peštersko polje pravi je praznik za oči za sve one koji su željni da provedu vreme u netaknutoj prirodi.
Ipak, dok pejzaži koje vidimo na fotografijama deluju idilično, sasvim je drugačije kad postanete sastavni deo njihovog mozaika.
Lepote Pešteri nikada ne presušuju, ali je za život u ovom delu Srbije neophodno poštovanje prirodnih zakona koji znaju da budu i te kako surovi.
Sneg koji traje mesecima, temperature koje ne mrdaju iz debelog minusa od novembra do aprila i tišina koja se odbija o vrhove Giljeve, Žilindara, Jaruta i Ninaje i iznova preplavljuje Pešter traže veštinu lakoće življenja daleko od ljudi.
Cena nepokornosti prirodi ovde ume da bude preskupa, ali ko jednom iskuša granice vlastitog strpljenja ostajući preko zime u “srpskom Sibiru” neće lako poželeti da se vrati u civilizaciju…
Foto: Ivan Strahinić
(Ona.rs)