U pešterskim selima ljudi su samo delić mozaika: Priroda vodi glavnu reč

Visočka i Bare na području Sjenice važe za sela u kojima opstaju samo istinski zaljubljenici u ovaj deo Srbije

Foto: Ivan Strahinić

U jugozapadnom delu Srbije, u graničnom pojasu prema Crnoj Gori nalazi se Pešter, kraška visoravan na kojoj je rasuto stotinak sela u prelepoj prirodi.

Na visoravni poznatoj kao “srpski Sibir” je i Peštersko polje, najveće kraško polje u našoj zemlji i najviše pozicionirano kraško polje na celom Balkanu.

Ispresecano rekama ponornicama, bogato tresetom i okićeno suvatima za ispašu ovaca, Peštersko polje pravi je praznik za oči za sve one koji su željni da provedu vreme u netaknutoj prirodi.

Ipak, dok pejzaži koje vidimo na fotografijama deluju idilično, sasvim je drugačije kad postanete sastavni deo njihovog mozaika.

Lepote Pešteri nikada ne presušuju, ali je za život u ovom delu Srbije neophodno poštovanje prirodnih zakona koji znaju da budu i te kako surovi.

Sneg koji traje mesecima, temperature koje ne mrdaju iz debelog minusa od novembra do aprila i tišina koja se odbija o vrhove Giljeve, Žilindara, Jaruta i Ninaje i iznova preplavljuje Pešter traže veštinu lakoće življenja daleko od ljudi.

Cena nepokornosti prirodi ovde ume da bude preskupa, ali ko jednom iskuša granice vlastitog strpljenja ostajući preko zime u “srpskom Sibiru” neće lako poželeti da se vrati u civilizaciju…

Foto: Ivan Strahinić

Video: Gastrabajteri na Pešterskoj visoravni okitili žene i ćerke, a tek koliko vredi zlato koje nose

(Ona.rs)