Najduži kombinovani tunel na svetu će spajati Dansku i Nemačku

Vreme čitanja: oko 2 min.

Predviđena su dva auto-puta sa po dve trake i dve trase za vozove

Tunel dug čak 18 kilometara će povezivati Nemačku i Dansku do 2029. godine

Najduži tunel u celom svetu, koji podrazumeva kombinaciju železničkog i drumskog saobraćaja, trebalo bi da bude završen 2029. godine.

Projekat za Fehmarnbelt Tunnel vredan je 10 milijardi evra, navodi „Euronews.com“.

Predviđena su dva auto-puta sa po dve trake i dve trase za vozove. Putovanje bi trebalo da traje sedam minuta vozom, odnosno 10 minuta automobilom. Na taj način će biti izbegnuta 160 kilometara duga obilaznica preko danskog kopna, a vreme putovanja vozom od nemačkog Hamburga do danskog Kopenhagena će zahvaljujući tunelu, zvanično nazvanom Fehmarnbelt Fixed Link biti skraćeno sa pet sati, koliko je trenutno potrebno, na čak manje od tri sata.

Milioni ljudi u toku godine koriste trajekt sa danskog ostrva Loland, pa će ovaj tunel i njima biti od velike koristi, budući da će vreme putovanja do nemačkog kopna biti kraće u proseku za gotovo oko sat vremena.

Takođe, Danska ima u planu i da se fokusira u narednom periodu na izgradnju brze železničke linije, koja će voditi do ovog tunela i od njega. Trase bi trebalo dalje da se nastave do Švedske, Finske i Norveške.

Kako će teći gradnja?

Koncept povezivanja dve zemlje nije novijeg datuma, budući da je posle desetogodišnjeg planiranja gradnja počela 2020. godine, najpre na strani Danske, a godinu dana kasnije i na strani Nemačke.

Od 10 milijardi, koliko je predviđeno da će koštati izgradnja Fehmarnbelt tunela, Evropska Unija će učestvovati sa 1,1 milijardom evra sredstava.

Planirano je da tunel bude pozicioniran na 40 metara ispod Baltičkog mora. Za gradnju će biti korišćeno 89 delova od betona, koji će prethodno biti izgrađeni na kopnu, a zatim uz pomoć dizalice pozicionirani na odgovarajuće mesto u vodi. Nadležni u kompaniji koja će biti zadužena za igradnju izneli su očekivanja da će prva deonica tunela biti uronjena u vodu do 2024. godine.

Posle toga je u planu spajanje betosnkih delova sa drugim elementima, u vidu železničkih šina, video-nadzora i ventilacije.

Budući da su pojedine grupacije zabrinute za ekološki aspekt gradnje ovog tunela, a najpre zbog divljih životinja koje tu obitavaju, nadležni u kompaniji koja je zadužena za gradnju su istakli da će ovaj tunel ne samo omogućiti ljudima značajnu uštedu vremena i goriva, već i da će biti smanjena emisija ugljen-dioksida.

(Ona.rs)