Na mestu čuvene kafane niklo je zdanje koje i danas krasi centar Beograda
Iako je prvobitno podignuta za Upravu fondova, a kasnije je u njemu funkcionisala i Hipotekarna banka, zdanje Narodnog muzeja u Beogradu, kakvim ga danas znamo, podignuto je na samom početku prošloga veka
Boemi, književnici i ostali umetnici uživali su nekada na današnjem Trgu republike u Beogradu, jer je upravo tu postojala i čuvena kafana „Dardaneli“.
Sedele su u njoj mnoge viđene glave onog vremena, a onda je Jovan Sterija Popović, koji je u to doba bio ministar prosvete, doneo ukaz kojim se osniva "Muzej serbski", navodi „Vikipedija“. Zbilo se to na dan 10. maja 1844. godine.
Preporučujemo
Jedinstveni muzej u Srbiji čuva istoriju rudarstva i metalurgije
Jedinstveni muzej u Srbiji: Uz opojne mirise vas vraća u neka potpuno druga vremena
Iako je prvobitno podignuta za Upravu fondova, a kasnije je u njemu funkcionisala i Hipotekarna banka, zdanje Narodnog muzeja u Beogradu, kakvim ga danas znamo, podignuto je na samom početku prošloga veka.
Promena lokacije
Sve do kraja Drugog svetskog rata, ova izuzetno značajna kulturna institucija, relativno često je menjala adrese, da bi posle svega toga muzej bio smešten u zdanje u kome se nekada nalazila Hipotekarna banka. Od tada pa do danas, Narodni muzej nije zabeležio promenu adresa.
Usledila je adaptacija prostora, dok je početak ovog veka obeležilo višegodišnje renoviranje najznačajnijeg kulturnog zdanja na području naše zemlje.
Nakon čak 15 godina, počev od 2003. godine, Narodni muzej Srbije ponovo je na raspolaganju poseticima i to od 2018. godine.
Zbirke Narodnog muzeja Srbije
Raspoređene u četiri odeljenja, zbirke Narodnog muzeja pružaju uvid posetiocima u različite periode istorije, budući da obuhvataju praistorijsku, antičku i srednjovekovnu, ali i novovekovnu zbirku.
Među brojnim eksponatima pohranjenim u ovoj, naročito značajnoj kulturno-istorijskoj instituciji, posebno se izdvaja Miroslavljevo jevanđenje, ali i Beogradska mumija, te statue iz perioda vinčanske kulture i iz perioda postojanja Lepenskog vira.
U Narodnom muzeju u Beogradu se nalaze i Dupljajska kolica, otkrivena na lokalitetu Dupljaja, za koja se smatra da su nastala u periodu između 16. i 13. veka pre naše ere.
Sem toga, ovaj muzej bogat je i delima čuvenih domaćih i svetskih umetnika, a u njemu postoje dela umetnika iz Engleske i Rusije, te Holandije i Francuske, kao i Italije.
Posebno značajni eksponati su slike Nadežde Petrović, Paje Jovanovića i Uroša Predića, ali i skulpture Ivana Meštrovića i drugih umetnika.
Svakoga dana osim ponedeljka otvoren je Narodni muzej u Beograd i to od 10 do 18 časova, odnosno od 12 do 20 sati četvrtkom i subotom. Cena pojedinačne ulaznice za stalnu postavku iznosi 300 dinara, navedeno je na zvaničnom sajtu Narodnog muzeja, dok je svake nedelje u periodu između 10 i 18 sati ovo zdanje potpuno besplatno otvoreno za posetioce.
S obzirom na to da se u muzeju organizuju i tematske izložbe, to svi koji žele da posete jednu takvu izložbu treba da izdvoje 500 dinara po osobi, dok 600 dinara iznosi individualna ulaznica kako za stalnu postavku, tako isto i za aktuelnu tematsku izložbu.
(Ona.rs)