Najzanimljivije narodne legende kriju ova mesta u Srbiji: Ovo su samo neka od najinteresantnijih predanja

Za stvaranje narodnih legendi i mitova je glavni „krivac“ obično neki događaj, koji se urezao u narodnom pamćenju. Da li se on zaista zbio ili ne, ne znamo, ali je svakako iskorišćen kao svojevrsna potka za nastanak zanimljivih legendi

U mnogim delovima naše zemlje postoje legende i narodna predanja, koja se prenose sa generacije na generaciju.

Neke od njih su prešle granice lokalnog i postale su poznate širom naše zemlje. Obično se u njima pominju vile, čudovišta i, naravno skriveno blago.

Preporučujemo

Nije tajna da je Srbija zemlja koja je bogata predelima nestvarnih prirodnih lepota, ali i neobičnim mestima, koja sama po sebi privlače pažnju. Za stvaranje narodnih legendi i mitova je glavni „krivac“ obično neki događaj, koji se urezao u narodnom pamćenju. Da li se on zaista zbio ili ne, ne znamo, ali je svakako iskorišćen kao svojevrsna potka za nastanak zanimljivih legendi.

Upravo na temelju toga, nastale su i neobične priče, koje su ostale urezane u narodnom pamćenju.

Borsko jezero

Čudovište koje se skriva u jezeru, priča je koja se vezuje i za neka druga jezera u svetu. Ipak, ovo čudovište koje živi u Borskom jezeru je po nečemu specifično.

Narodno predanje ga pominje kao neobično, jer ima telo zmije, dok mu je glava konjska. Sada se već sigurno pitate kako je narod saznao kako izgleda čudovište iz Borskog jezera? Jednostavno, neko ga je video... čak se zna i ko, ako je verovati narodnom predanju.

Bili su to Milan i Marko, koji su jedne noći odlučili da se osveže u vodama Borskog jezera. I kako to obično biva, čudovište je jednog od njih usmrtilo, dok je drugi taj, koji je pričao o tom događaju, te je tako i ostala sačuvana legenda o čudovištu koje, iako ima glavu jedne, a telo druge životinje, dok njegov izgled zapravo najviše podseća na ribu. Isto tako je preživeli čovek, koji je kasnije i skrenuo sa uma, kako navodi legenda, tvrdio da je bila u pitanju ogromna neman.

I kako to obično biva, bilo je i onih koji su noću čekali ne bi li videli to čudovište, ali do sada niko nije uspeo da ga uslika...

Krupajsko vrelo

Samim tim što je neobično i specifično po nestvarno plavim nijansama vode, Krupajsko vrelo je još jedna od lokacija u našoj zemlji za koju se vezuje narodna legenda. Ali je u ovom slučaju glavni akter ne čudovište, već skriveno blago. Tačnije, zlato.

Homoljske planine su, prema toj legendi glavni krivci za nestanak blaga, budući da su ga jednostavno „progutale“ i skrile u Zlatnoj pećini. A ta pećina nalazi se, ni manje ni više, nego na dnu vrela.

Tartor je bio vodeni duh, čija je obaveza bila da čuva zlato.

Legenda dalje navodi da je Tartor samo jedan dan u godini otvarao ulaz u pećinu i to je takozvani đavolji dan. Tada se slavilo, a prema narodnom predanju, postojalo je verovanje da će svako ko bude odlučio baš te noći da se okupa u reci dobiti i neke, posve neobične moći.

Međutim, nije sve bilo baš tako jednostavno, jer je postojao i uslov. Tačnije žrtva, koju bi trebalo podneti. Naime, da bi neko zaista mogao da koristi te neobične moći, narodna legenda navodi da je bilo potrebno da čuvaru pećine podnese žrtvu, odnosno lepu i mladu devojku.

Golubačka tvrđava

U vreme turske vladavine, na području Golubačkog grada živela je i jedna devojka. Njeno ime je, prema narodnoj legendi bilo Golubana.

Slučaj ili sudbina, tek zapovednik osmanske vojske se u Golubanu zaljubio i poželeo je da je odvede u svoj harem, ali je devojka to odbila. Zato ju je on kaznio i to prilično surovo - bila je okovana za stenu.

Ipak, Golubana nije poklela i nije promenila svoju odluku.

Upravo u priči o tragičnoj sudbini Golubane, narodno predanje nalazi razlog za naziv ove tvrđave, koja je danas jedna od turističkih atrakcija tog dela zemlje.

Đavolja varoš

Već sam naziv ovog lokaliteta u Srbiji ukazuje na to da ima veze sa nečim neobičnim, te je legenda o Đavoljoj varoši danas možda i jedna od najpoznatijih.

Ljudi koji su živeli nekada davno na tom području živeli su sasvim mirno, sve do trenutka dok nečastivi nije odlučio da im učini nažao. Kako navodi narodno predanje, zato je zamutio vodu koju su meštani koristili i oni su postali drugačiji. Zbog „đavolje vode“, kako su je nazivali, oni su zaboravili na osnovne norme i brat i sestra se zaljubilše jedno u drugo.

Da sve bude još gore, niko od meštana nije se našao da im ukaže na greh, jer su svi pili istu vodu i svi su bili zavedeni nečastivim.

I kao što to obično biva u narodnim legendama, na scenu je stupila vila zaštitnica. Ipak, ona nije uspela da zaštiti meštane od greha, pa je u pomoć pozvala nikog drugog do Boga. Onog trenutka kada je trebalo da počne venčanje brata i sestre, Svevišnji je pritekao u pomoć. Zahvaljujući jakom vetru koji je iznenada počeo da duva, svatovi ostadoše okamenjeni na tom mestu.

U pokušaju da se objasni fenomen nastanka zemljanih „kula“ u Đavoljoj varoši, narodno pamćenje beleži i druge legende, ali se ova najčešće pominje.

Pišite nam u komentarima ako vi znate legendu o nekoj lokaciji u Srbiji.

(Ona.rs)