Sve više Srba odlazi da poseti Japan: A ovo iskustvo je najskuplje, najmističnije i dostupno samo odabranima

U srcu stare prestonice Japana i dalje postoji svet u kojem vreme stoji. Tu, iza bambusovih zavesa i drvenih prozora, gejše šapatom pričaju priče, muzikom smiruju dušu, a veče s njima može da košta i do 2.500 funti. Ali to nije ono što mislite.

Kako raste interesovanje ljudi iz Srbije za Japan, mnogi putnici u Kjotu žele da iskuse „autentičnu večeru sa gejšom“. Ali šta zapravo stoji iza tog misterioznog pojma? Da li je reč o stvarnoj duhovnoj umetnosti – ili romantičnoj magli zapadnjačkih predrasuda?

Preporučujemo

U nastavku donosimo šta se zaista dešava u tradicionalnim čajdžinicama ochaya, gde i danas, uz ritual čaja, miris tatamija i tihe zvuke šamisena, nastupa žena koju vreme ne menja – gejša.

Ko su gejše – umetnice, a ne ljubavnice

Slika gejše – porcelanski belo lice, crvene usne, kimono koji šušti kao papir, kosa podignuta do savršenstva – postoji vekovima. Ali zapad je godinama ovu ulogu pogrešno tumačio. U Japanu, gejše (ili geiko, kako ih zovu u Kjotu) nisu prostitutke, već profesionalne umetnice, muzičarke, igračice i vrhunske sagovornice.

Njihov posao je da ugoste goste, vode konverzaciju, igraju, sviraju i stvaraju prostor u kom se sve drugo zaboravlja. Za to im se i danas plaća – ekskluzivno, skupo, ali nikada zbog onog što mnogi pogrešno pretpostavljaju.

Cena misterije: Veče sa gejšom košta i do 2.500 funti

U najstarijem gejša-distriktu u Kjotu – Gionu – veče s gejšom je dostupno isključivo preko poziva i garanta, ili preko licenciranih agencija. Dvosatno veče sa jednom gejšom može koštati od 250 funti, dok elitne gejše traže i po 2.500 evra za nastup. U to ulazi umetnost, večera, igre, muzika i razgovor – sve osim onoga što vulgarni turisti potajno očekuju.

Najvažnije pravilo? Diskrecija. Fotografisanje je zabranjeno, kao i iznošenje detalja.

Trening koji traje godinama – i počinje sa 15

Devojke koje odluče da postanu maiko (gejša na obuci) često napuštaju svoje porodice već sa 15 godina. Pet godina žive u zajednici bez telefona, sa pismima kao jedinim kontaktom sa porodicom, i svakodnevno uče: sviranje, ples, ponašanje, govor tela, ceremoniju čaja, umetnost razgovora.

Gejša postaje geiko tek u 20. godini, kad mora da pronađe svoje klijente i živi samostalno.

Veče sa gejšom: Igra senki, svetlosti i tišine

Veče sa gejšom izgleda kao scena iz filma. Gosti sede na podu, čaj se sipa u tišini, a svetlo lampiona baca senke na lice žene koja peva stihove stare više od stotinu godina. Tu su i igre – tradicionalne, uz pesmu i osmeh – koje razbijaju led i brišu sve granice jezika.

Za mnoge goste, veče sa gejšom je najneobičniji, najtiši, ali i najdirljiviji trenutak celog putovanja.

Gejša nije ono što mislite – i zašto je važno to znati

Zahvaljujući filmu Memoari jedne gejše i sličnim izvorima, svet je godinama imao pogrešnu predstavu. Čak je i čuvena gejša Mineko Iwasaki, koja je bila izvor informacija za autora knjige, kasnije podnela tužbu zbog narušavanja dostojanstva i iznošenja detalja bez pristanka.

Zato danas mnoge gejše izbegavaju novinare, kamere i turiste, a u Gionu su pojedine ulice čak zatvorene za posetioce bez rezervacije.

Gejše u doba TikToka: Između poštovanja i turizma

Na društvenim mrežama svakodnevno se pojavljuju snimci turista koji pokušavaju da fotografišu gejše bez dozvole, dok lokalno stanovništvo sve češće apeluje na poštovanje njihove privatnosti.

Na ulicama Giona postavljeni su znaci sa upozorenjem: kazne za neovlašćeno fotografisanje iznose i do 10.000 jena (oko 70 evra).

Da li se isplati doživeti veče sa gejšom?

Ako imate želju da zaista upoznate dušu Japana, ne samo njegovu estetiku – onda da. Ali ne da biste imali dobar story, već da biste proveli veče koje podseća na davno izgubljeno vreme, gde se reč izgovara pažljivo, a tišina je jednako važna kao i pesma.

(Ona.rs/Daily Mail)