Noći kada je Beograd stajao zbog njega: Kako je jedan čovek prkosio zakonu i postao pravi gradski heroj?

U vreme postojanja nekadašnje Jugoslavije nije bilo kriminala. Barem ne u meri u kojoj ga je bilo u potonjim godinama.

Događali su se tu i tamo zločini, koji su potresali zajednicu nekadašnjih država. Ali ne tako često kao u kasnijim decenijama.

Preporučujemo

Zato ne bi trebalo ni da nas čudi što je beogradski trg Slavija u drugoj polovini minulog veka bio mesto koje su u kasnim večernjim časovima mnogi Beograđani posećivali. Ne da bi se njim prošetali, nego da bi prisustvovali pravoj predstavi pod otvorenim nebom.

Svi oni su sa nestrpljenjem očekivali da čuju škripu guma automobila, kojim je upavljao Vlada Vasiljević. Doduše, mnogi nisu znali da je za volanom ukradenog Porshe-a bio on, pa su ga prozvali jednostavno, Beogradski fantom.

Rođeni Dorćolac

Ne može se reći da mu nadimak nije odgovarao, jer se dugo nije znalo ni ko je Beogradski fantom. Doduše, mangupi toga doba su i te kak odobro znali da je Porsche 911 f Targa mogao da “pozajmi”, da ne kažemo ukrade, samo Vasa Opel ili Vasa Ključ, kako su mu bili simbolični nadimci.

I kao oko svakog heroja, tako je i mnogo toga oko Vlade obavijeno velom misterije.

Istini za volju, ne zna se tačno zašto je išao najčešće baš tom rutom – od Bulevara kralja Aleksandra, Beogradskom do Slavije, pa posle ko zna gde. Mada stanovnici Bulbuldera imaju objašnjenje.

Pričalo se tada da je Vlada bio zaljubljen u izvesnu Vesnu i da je ona živela baš na Bulbulderu. Zato je navodno njegova ruta i kretala od tog dela Zvezdare. Oni malo manje romantični će reći da je ta putanja zapravo i najzgodnija da se u večernjim časovima, kada gotovo da nije bilo saobraćaja u Beogradu, razvije brzina dovoljna da se u njoj uživa.

A onda kao kruna sledi svojevrsna predstava na Slaviji – nekoliko krugova oko trga, pa pod ručnom tek da se “potpiše” i oduševi sve one koji su ga sa nestrpljenjem čekali i sa neskrivenim oduševljenjem divili njegovoj hrabrosti.

Ne treba zaboraviti da je to bilo vreme mnogo mirnije od današnjeg i da je saobraćaj bio mnogo manje frekventan u gradu. Ali kada Vlada sedne u pozajmljenu “ljutu mašinu”, Beograd je postajao sasvim drugačiji.

Nije bilo neuobičajeno ni da građani donesu stolice, piće i grickalice, dok čekaju da se pojavi Beogradski fantom i “ispiše” koji krug oko Slavije, a onda nestane.

Ali, uvek ima neko “ali”

Prvi auto koji je Vlada “pozajmio” pripadao je tada poznatom muzičaru. Drugi, onaj koji ga je i učinio urbanism beogradskim herojem, pripadao je teniseru, Ivku Plećeviću.

Policija toga doba, a neki su pričali čak i sam vrh države, bio je iziritiran činjenicom da jedan čovek prkosi bezbednosti i državničkom aparatu, kako su oni smatrali.

Da bi sve bilo još zanimljivije, a i za vlasti iritantnije, Vlada je uredno najavljivao po kojim ulicama će uveče krstariti.

Postavljali su mu barikade, angažovali vrhunske, iskusne stručnjake i nisu uspeli da ga uhvate. Ali kako to nažalost obično biva, Vladu je neko prokazao i uhvaćen je na osnovu anonimne dojave.

U gradskim kulaorima moglo se čuti i da je to bio neko ko se bavio istim “zanatom” i ko je voleo takođe da “pozajmljuje” tuđe automobile, a kome je Vladina slava zasmetala. No, bilo kako bilo, niakda se nije javno saznalo ko je izdao ovog gradskog heroja.

Zbilo se to nakon jedne noći kada je Vlada naleteo na dva postavljena autobusa, koji su predstavljali svojevrsnu barikadu samo njemu namenjenu. Vešt kakakv je bio, Vlada je uspeo iz automobila da pobegne, ali ne zadugo. Neko ko je mislio da treba, jednostavno je prijavio policiji i rekao ko je Beogradski fantom.

Beg iz zatvora

Posebno je u to doba iritirala policiju činjenica da neko uspeva da ih nadmurdri. Nakon što bi tokom uključenja u radio program Vlada najavio kuda će proći uveče, oni bi na tim mestima postavljali barikade, ne bi li ga priveli pravdi.

Iako Beorgadski fantom nije menjao najavljenu rutu, nekako je uspevao da te barikade izbegne. Sve do večeri kada se zakucao u dva autobusa.

Ipak, iako je uspeo da se neopaženo izvuče iz automobila dok nisu pristigle policijske snage, u njega je neko upro prstom, nakon čega je uhapšen.

Dve i po godine zatvora glasila je kazna za krađu dva automobila i ugrožavanje bezbednosti saobraćaja srpske prestonice.

A onda je ovaj beogradski mangup učinio još nešto, potpuno neočekivano i fascinantno. Pobegao je iz zatvora. Ali ne da bi uživao u slobodi, nego da bi još jednom pokazao da je mudriji od onih koji su ga jurili. Kako navodi “011info”, uradio je to jednostavno zato “da policajci ne misle da su ga pobedili”.

Nakon odležane kazne nije prošlo mnogo i Beogradski fantom je ostao da živi samo u pričama Beograđana.

Nedaleko od Požarevca je auto, kojim je upravljao njegov prijatelj, imao nesreću. Nekoliko dana docnije je i Vlada preminuo.

U beogradskim kuloarima pričalo se da se ništa od toga nije desilo slučajno. Naprotiv, govorkalo se da je kamionom, koji je udario u vozilo u kome su on i njegov prijatel jbili, upravljao neko ko je bio pripadnik tadašnje policije. Dok se Vlada narednih par dana borio za život u bolnici, nikome od njegove rodbine nije bilo dozvoljeno da ga psoeti, a samo jedan doktor je bio zadužen za brigu o Beogradskom fantomu. Sve to je umnogome doprinelo i priči o tome da Vlada nije stradao slučajno…

(Ona.rs)