Legenda o njegovom nastanku vezuje ga za radost: Glavni grad ove evropske zemlje poređen je sa Parizom

Danas prepoznat po lepo uređenim drvoredima i širokim bulevarima, Bukurešt je grad prepoznatljiv i po arhitekturi u stilu bel epoka. Upravo to mu je obezbedilo i krilaticu „Mali Pariz“ početkom 19. veka, koja ga i danas prati.

Pastir čije je ime bilo Bukur se, prema očuvanoj narodnoj legendi, smatra zaslužnim za osnivanje glavnog grada današnje Rumunije.

Možda ta legenda i ne bi bila toliko interesantna da se njegovo ime ne prevodi bukvalno kao radost. I ne samo da je muzikom koju je stvarao na svojoj flauti Bukur opčinjavao ljude, nego ih je služio i vinom. Zato je među lokalnim stanovništvom postao vrlo voljen, pa su i odlučili da baš po ovom veselom pastiru nazovu grad.

Grad nalik Parizu

Nije samo arhitektura u stilu bel epoka zaslužna za to što se kao „Grad radosti“ Bukurešt poredi sa glavnim gradom Francuske.

Jedna od poznatijih znamenitosti Bukurešta je i građevina, koja nalikuje onoj pariskoj.

U čast vojnika iz Rumunije koji su svoje živote dali tokom Velikog rata, u Bukureštu je 1922. godine podignuta i Trijumfalna kapija.

Nedugo nakon toga je ovaj spomenik dodatno ukrašen mermernim relejfima, kojom prilikom je korišćen mermer iz Transilvanije. Izuzev troje rumunskih vajara, svoj doprinos ukrašavanju Trijumfalne kapije u glavnom gradu zemlje dalo je i deset vajara sa područja Italije.

Svi koji posećuju Bukurešt i žele da uživaju u fenomenalnom, panoramskom pogledu na glavni grad Rumunije, to mogu da učine upravo ovde. U periodu od juna do oktobra, svakog vikenda je za posetioce otvorena Trijumfalna kapija. Sa 27 metara visine se pruža fantastičan pogled na Bukurešt.

Fascinantna građevina

Slobodno se može reći da je zdanje Rumunskog parlamenta jedno od najlepših među građevinama tog tipa na evrpskom tlu.

Odmah nakon zdanja Berze dijamanata u indijskom gradu Suratu i Pentagona u Americi, na visokom trećem mestu među administrativnim zgradama po veličini nalazi se zdanje Parlamenta Republike Rumunije, ističe „Romaniatourism“.

U doba kada je na čelu zemlje bio Nikolae Čaušesku izgrađen je Dom naroda. Danas Parlament Rumunije.

Čak sedam stotina arhitekata je dalo na neki način svoj doprinos izgledu zdanja, u kome je 80-ih godina minulog veka trebalo da bude smešteno sedište tadašnje komunističke Vlade, koja je bila na čelu zemlje.

Tokom gradnje je bilo angažovano, ni manje ni više nego 20 hiljada radnika.

Rumunski parlament ima 12 nivoa iznad i osam nivoa, koji se nalaze ispod zemlje. Posebno je zanimljivo što se među tih osam nivoa ispod zemlje nalazi i prostrani bunker, namenjen zaštiti od nuklearnog udara.

U okviru ovog velelepnog zdanja postoji čak 1.100 prostorija, dok je nešto više od stotinu metara dugo predvorje.

Ima još nešto što je posebno zanimljivo u vezi sa gradnjom Parlamenta u Bukureštu. Mahom materijali koji su proizvedeni ili kupljeni na rumunskom tlu korišćeni su za gradnju i ukrašavanje ovog zdanja.

Posetiocima glavnog grada Rumunije na raspolaganju su vođene ture kroz Parlament, a za pristup je potrebno blagovremeno elektronski izvršiti rezervaciju, te poneti i važeću putnu ispravu, odnosno nacionalnu ličnu kartu.

Prilikom posete Parlamentu Rumunije ne treba propustiti ni posetu svetinji koja se u blizini nalazi, a koja se smatra jednom od najvećih pravoslavnih crkava ne samo u ovoj zemlji, već i u svetu.

(Ona.rs)