Krenula je sa bratom u Kosovski boj i usput ugledala ovo mesto: Legenda kaže da je tu potom podigla manastir

Tek oko stotinu kilometara deli glavni grad Srbije i srednjevekovni srpski manastir, koji se nalazi u ataru šabačkog sela Draginje.

Budući da ne postoji očuvana manastirska osnivačka povelja, ali ni neki drugi materijalni trag, koji bi mogao da posvedoči čija je zadužbina manastir Kaona, to postoji narodno predanje i legende koje se za nastanak ove svetinje vezuju.

Preporučujemo

Iako jedno od predanja pominje neke od pripadnika, tada vladajuće porodice Nemanjića kao ktitore ove svetinje, češće se pominje ono, koje gradnju crkve posvećene Svetom Arhangelu Mihailu pripisuje jednoj od sestara čuvenog srpskog junaka.

Zapravo, narodno predanje ne pominje samo Ikoniju, već i Vidu, koje su bile sestre čuvenog srpskog junaka, Miloša Obilića. Manastir u Vidojevici je, prema tom predanju podigla Vida, a Ikonija manastir Kaonu.

Lokacija manastira

Koliko je živopisno mesto na kome se nalazi manastir Kaona, svedočiće mnogi koji ga posete. Veruje se da je upravo to mesto i opčinilo Ikoniju, ako je verovati narodnom predanju.

Priča veli da je ona, dok je sa Vidom pratila brata u Kosovsku bitku, htela da mu baš tu natoči vode i da je ostala zadivljena predelom koji je videla.

O svemu tome je obavestila i brata, rekavši mu da je pronašla toliko lepo mesto koje zaslužuje da na njemu bude podignuta svetinja.

Brat joj je, kako navodi predanje, rekao da imaju dovoljno materijalnih sredstava za podizanje manastira, a da će joj i on rado u tome pomoći kada se iz Boja na Kosovu vrati.

Ali je sudbina za njega, kao što znamo, ipak imala drugačiji plan.

Kasnija istorija Kaone

Postoje indicije da je još tokom 11. veka na tom mestu bila svetinja, ali narodno predanje vezuje gradnju manastira Kaona za Ikoniju, jednu od sestara Miloša Obilića.

Surova sudbina i stradanja nisu zaobišla ni ovu svetinju, da bi u novijoj istoriji tek pred kraj 19. veka bila podignuta glavna crkva ovog manastira. Međutim, i ona je surovo stradala, a njeni temelji su kasnije iskorišćeni za gradnju današnje manastirsku crkvu Kaone.

Postoji i nekoliko zanimljivosti koje se vezuju za ovaj manastir.

Izuzev mogućnosti da se krštenje u Kaoni održi uz obred znan kao pogruživanje, ne treba zaboraviti ni to da su spomenici, koji su bili deo monaškog groblja oko ranije crkve bili iskorišćeni tokom gradnje današnje crkve, budući da su u njen temelj i uzidani, te na taj način i očuvani od zaborava.

Manastir Kaona jedan je od retkih, u okviru koga počev od 1983. godine postoji i sobrašica, namenjena dočeku gostiju u letnjem periodu. Ono po čemu je ona specifična jeste sto okruglog oblika, koji ukazuje na to da su svi ljudi jednaki pred Bogom.

Iako je sam čin krštenja pogruživanje dovoljno zanimljiv, ne treba zaboraviti ni to da su krstionice, koje se mogu videti u grčkom gradu Tebi poslužile za izradu krstionice u manastiru Kaoni, kao ni to da se delić moštiju Svete Petke, za koje se veruje da su čudotvorne, čuva u ovom srpskom manastiru.

( Ona.rs / „Manastiri u Srbiji“ )