CEO SVET SE SLAŽE: Beogradska pljeskavica je ulična hrana broj jedan na planeti!

Britanski list “Guardian” smatra da “pljeka” koja može da se kupi na kioscima u Beogradu predstavlja najbolju brzu hranu koja postoji bilo gde u svetu

Jufka mlevenog mesa u mekoj lepinji s tucanom ljutom paprikom, belim lukom, kajmakom ili kupus-salatom ne može da se meri ni sa jednim hamburgerom u ma kom restoranu ili roštiljem u kućnoj radinosti, zar ne? Naša pljeskavica sada je na glasu širom planete!

Preporučujemo

Popularna srpska blogerka Marija Petrović, poznatija po pseudonimu Palachinka, putuje svuda po svetu i piše svoja iskustva o hrani na engleskom i srpskom jeziku, a neretko svoje recepte objavi u eminentnim kulinarskim magazinima. Njeni tekstovi o srpskoj tradicionalnoj srpskoj kuhinji zaista su do te mere dobri, da nije ni čudo što su Mariju urednici lista “Guardian” zamolili da napiše članak o jelu koje kad izađu u grad jedu svi Beograđani (koji nisu vegetarijanci) – pljeskavici.

Evo šta je ona napisala:

Šta je to pljeskavica?

U suštini, u pitanju je hamburger, ali mi u Beogradu burgere pravimo nešto drugačije od ostatka sveta. Ovde se to zove pljeskavica, a zemička u kojoj se služi nije tipična zemička, već tanka veknica hleba, koju mi zovemo lepinja.

Kad poručite svoju pljeskavicu, ponudiće vas da izaberete začine i dodatke po svojoj želji (uglavnom je izbor veoma širok). Najpopularniji, i moj omiljeni, jeste urnebes. Svi ga obožavaju, ali neretko izbegavaju zbog prisustva belog luka.

Odakle potiče?

U pitanju je ruralno, seosko jelo. Čistunci će reći da se dobra, prava pljeskavica služi isključivo s kupusom ili kajmakom (slani mlečni proizvod s Balkana koji se pravi skidanjem skorupa s mleka, božanskog ukusa). Mladi, stari, bogataši, siromasi, hipsteri... Svi stoje u istom redu za pljeskavicu.

Kakvog je ukusa?

Nema tu nikakve filozofije, u pitanju je obično jelo, nimalo soisticiranog ukusa, jakog ukusa i puno sokova. Najčešće, pljeskavica se pravi od mešavine goveđeg i svinjskog mlevenog mesa, ali jako je važan njihov odnos, kao i količina masnoća – jer nema svaka pljeskavica tako dobar ukus, kakav bi trebalo.

Salate i prelivi predstavljaju važnu ulogu u ukusu. Moja omiljena kombinacija je rendani kupus, paradajz, pavlaka, urnebes i još malo tucane ljute paprike, ali mogućnosti beskrajne. Postoje mesta u kojima možete da dodate čak i rusku salatu – mešavinu barenog povrća, barene šunke i majoneza.

Kako se služi?

Na mnogo različitih načina. U gurmanskoj pljeskavici su zajedno s mesom pomešani crni luk, beli luk i tucana ljuta paprika, a ponekad su tu i kockice sira. No, može to još i bolje: postoji punjena pljeskavica sa parčićima sira i slaninom i/ili šunkom u sredini.

Još nešto?

Tucana ljuta paprika, odnosno paprika u obliku pahuljica, uzgaja se uglavnom na jugu Srbije. Leskovac je na glasu kao kraj u kojoj se ove papričice uzgajaju, a svake godine održava se Roštiljijada, festival na kojem možete pojesti najbolju pljeskavicu u čitavom regionu.

Zašto bi je trebalo probati?

Čekajući u redu za pljeskavicu predstavlja najbolji način da zaista upoznate Beograd i ljude koji žive u njemu.

Koja je cena?

Ne mnogo, obično oko dva do tri evra.

Gde može da se dobije?

Pljeskavica je fast food i najbolje je uzimati sa kioska brze hrane, onim malim tezgama na kojima nema mesta za goste, već samo za roštilj-majstora i eventualno prodavca. Dođete na šalter, naručite pljeskavicu po izboru, sačekate par minuta, a onda stižu sve te salate, sosovi i prelivi.

Da li može da se napravi kod kuće?

Da, sigurno – ali, nekako, najbolje su one s kioska. Postoje restorani nacionalne kuhinje, kafane, koje svakako morate da posetite, ali njihove pljeskavice naprosto nisu toliko dobre.

Šta ovo jelo govori o Beogradu?

Bez obzira na to koliko su teška vremena ili koliko malo novca imaju, ljudi će se uvek hraniti dobro. U mojoj porodici kruži izreka da se mi nikad nećemo obogatiti samo zato što smo pojeli sve novce. To je prilično uobičajeno ovde.

(Telegraf.rs / Guardian / Marija Petrović i njen blog PalachinkaBlog)