DANAS JE SVETSKI DAN HRANE: Srbi jedu najviše hleba u Evropi

Današnji dan, 16. oktobar, obeležava se u celom svetu kao dan hrane. Ustanovljen je 1981. godine od strane Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u cilju podizanja svesti o stvaranju "sveta bez gladnih"

Međunarodni dan hrane obeležava se i u Srbiji, a tim povodom, predstavnici nadležnih institucija su istakli da je hrana u našoj zemlji sada bezbednija nego prethodnih godina.

Preporučujemo

Ovo poboljšanje postignuto je podizanjem standarda i primenom novih tehnologija u proizvodnji, rečeno je na skupu u Privrednoj komori Srbije, organizovanim tim povodom.

- Slobodno kretanje zdravstveno bezbedne hrane predstavlja suštinski aspekt unutrašnjeg tržišta, što je važno zbog zdravlja građana – rekla je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković, i ocenila da transparentnost u izradi i donošenju zakona i propisa u oblasti bezbednosti hrane doprinosi poverenju potrošača i subjekata u prometu hranom.

- Srbija je opredeljena da obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi, što je moguće ukoliko se zahtevi vezani za bezbednost hrane i hrane za životinje značajno ne razlikuju od standarda inostranih tržišta na čemu Ministarstvo poljoprivrede, u domenu svojih nadležnosti, intenzivno radi. - kaže Bogosavljević Bošković.

- Srbija ima tradiciju dobre laboratorijske dijagnostike, posebno u oblasti bezbednosti hrane, već 40 godina, a tu mrežu laboratorija čine državni veterinarski, naučni i specijalistički instituti, zavodi za javno zdravlje i privatne laboratorije koje posluju u skladu sa našim važećim propisima i zahtevima EU – rekao je Slavoljub Stanojević, direktor Nacionalne referentne laboratorije.

A dan hrane je poznat i kao dan hleba, namirnice koja potiče još iz vremena prvobitne zajednice i koju danas jedu ljudi širom sveta, bez obzira na rasu, religiju i kulturu. U Srbiji se godišnje potroši oko 100 kg hleba po osobi, što je tri puta više od evropskog proseka.

Hleb ima posebno mesto i u srpskoj kulturi i tradiciji. Koristi se u mnogim obredima vezanim za rodjenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike. U Srbiji dočekati nekoga hlebom i solju, simbol je dobrodošlice.

(Telegraf.rs)