Znate li zašto neku hranu mrzite da jedete?

Izbor hrane koju ćemo voleti donekle je određen genetikom, ali ima dosta uticaja i samog vaspitanja

Kad smo bili mali, većina nas u obdaništu nije htela ni da primiriše pireu od graška, a u lekovitu moć spanaća jedva da bi nas ubedio i sam Popaj. Ni mnogi odrasli ljudi ne podnose masline, majonez, džigericu, brokoli, beli luk, pihtije, određeno voće ili povrće... Međutim, retko ko ne voli slatkiše! Zašto je to tako?

Preporučujemo

Studija sprovedena na blizancima u Engleskoj istraživala je važnost uticaja genetskih i vaspitnih faktora na odabir namirnica kod dece.

Naime, stručnjaci smatraju da roditelji imaju značajnu ulogu u oblikovanju sklonosti konzumaciji određene vrste hrane kod mališana. Međutim, roditelji imaju utisak da, uprkos silnom svom trudu, deca ponekad odbijaju neke namirnice, što ukazuje na dominaciju genetičke komponente.

Da bi utvrdili da li su genetika ili okolina ključne u oblikovanju prehrambenih navika dece, engleski naučnici su sproveli studiju na 2.700 blizanaca rođenih tokom 2007. godine. Roditelji su prikupili podatke o prehrambenim navikama svoje dece i u kojoj meri vole da jedu pojedine vrste namirnica, gde je hrana bila podeljena u šest kategorija - voće, povrće, proteini, mlečni proizvodi, šećer i grickalice.

Istraživanje je pokazalo da deca najmanje vole da jedu povrće, a najviše grickalice. Međutim, deca koja vole voće, vole da jedu i povrće. Korišćenjem specifičnih genetskih metoda otkriveno je da je sklonost prema voću, povrću i proteinima pretežno određena genetikom, a manje utiče na sklonost prema konzumiranju mlečnih proizvoda, šećera i grickalica.

Inače, najveći uticaj pri odabiru grickalica, mlečnih proizvoda i namirnica na bazi šećera uočena je kod dece koja su odrasla sa roditeljima u istoj okolini. Autori studije su zaključili da su genetika i okolina podjednako važni faktori koji određuju koje će namirnice deca konzumirati.

(Telegraf.rs / Tanjug)