Kada čestitate Svetog Jovana, ne pravite ovu grešku: Stari srpski običaj nalaže kako se pozdravlja domaćin

Sveti Jovan je jedna od najčešćih slava u srpskom narodu, i upravo zbog te masovnosti, jedna ista greška se ponavlja iz godine u godinu. Mnogi, iako u najboljoj nameri, domaćinu čestitaju krsno ime pogrešnim rečima, ne znajući da se po starim srpskim običajima Sveti Jovan ne čestita isto kao druge slave. Postoji tačno određena formulacija, način ulaska u kuću i redosled reči koji se vezuje baš za ovaj praznik.

malo je svetaca čija je krsna slava toliko rasprostranjena i duboko ukorenjena u porodičnoj tradiciji kao što je to Sveti Jovan Krstitelj, koga pravoslavni vernici proslavljaju 20. januara.

Preporučujemo

Upravo zbog toga, mnogi se svake godine nađu u istoj dilemi - kako pravilno čestitati slavu domaćinu. I dok se čini da je dovoljno izgovoriti nekoliko lepih reči, po starim srpskim običajima postoji tačno određen način na koji se slava čestita, a greške koje se danas često prave nekada su se smatrale neprimerenim.

Kako se pravilno čestita Sveti Jovan

Po narodnom običaju, gost koji dolazi na slavu ne ulazi tiho niti usputno u kuću. Domaćin ga dočekuje na pragu ili ispred kuće rečima:
"Dobro došli."

Tek tada gost izgovara čestitku, koja se po tradiciji ne skraćuje i ne svodi na puko „Srećna slava“. Pravilna čestitka glasi:

"Čestit Sveti Jovan i srećna ti slava, domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće tebi i tvojoj porodici."

Na ovu čestitku domaćin odgovara rečima:

"Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i Sveti Jovan pomognu da dugo godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju."

Ovaj dijalog nije puka formalnost - on simbolizuje uzajamno poštovanje, blagoslov i zajedništvo.

Greška koju danas mnogi prave

Jedna od najčešćih grešaka jeste skraćivanje čestitke ili izgovaranje usputnih, neformalnih fraza koje nemaju uporište u tradiciji. Takođe, neprikladnim se smatralo da se slava čestita telefonom ili porukom, osim ako postoje ozbiljni razlozi.

Po starom običaju, slava se čestita dolaskom u kuću, jer je domaćin toga dana duhovno vezan za svog svetitelja, koji se smatra glavnim gostom u domu.

Da li se na slavu poziva

U narodu je dugo važilo nepisano pravilo da se na slavu ne poziva - podrazumevalo se da prijatelji i rodbina znaju kada je krsno ime porodice. Međutim, savremeni život doneo je promene.

Danas se smatra pristojnim da domaćin pozove goste i naglasi kada ih očekuje - na ručku, večeri, prvog ili drugog dana slave. Ova praksa nije suprotna običajima, već je nastala iz praktičnih razloga, jer mnoge porodice žive u manjim stanovima i imaju ograničeno vreme.

Kako se gost prima za slavsku trpezu

Po ulasku u kuću, gost se prvo poslužuje slavskim žitom i osveštanim vinom. Pre toga se prekrsti i poželi dobro zdravlje domu u koji je došao. Tek nakon toga gosti, po starešinstvu, sedaju za sto.

Slavska trpeza nije samo obrok, već čin zajedništva, sećanja i poštovanja prema svetitelju i porodici.

Običaj dvorenja slave - znak dubokog poštovanja

U pojedinim krajevima Srbije i danas se čuva običaj poznat kao dvorenje slave. Tada domaćin, obučen svečano i sa izrazitom pažnjom, tokom čitavog dana dočekuje i poslužuje goste.

Verovalo se da domaćin ne treba da seda za sto dok slavska sveća gori, jer je Sveti Jovan toga dana glavni gost u kući. Ovaj običaj simbolizuje poniznost, gostoprimstvo i duboko poštovanje prema svetitelju.

Slava kao ogledalo domaćinstva

Sveti Jovan u srpskoj tradiciji nije samo krsno ime, već dan kada se dom otvara, kada se reči biraju pažljivo i kada se, kroz običaje, prenosi poruka mira, zdravlja i zajedništva.

Zato su naši stari verovali da način na koji čestitate slavu govori jednako mnogo o vama koliko i o domaćinu koji slavu prima.

(Ona.rs)