Suprug je prisustvovao porođaju i opisao svoje iskustvo: "Nikada ranije nisam video takvu ljubav, takvu snagu"

Da bi se zahvalio ljubavi svog života i donekle približio svoja osećanja, Vilijam je napisao najiskrenije otvoreno pismo

Nedavno smo upitali građane šta oni misle o prisustvovanju očeva na porođaju. Većina je smatrala da bi prisustvo supruga bilo jako poželjno kao i da bi se tako učvrstila veza između bebe i tate, da će ženi biti emocionalno lakše, ali i da mnogi muškarci smatraju da je ovo iskustvo neprocenjivo.

Još pre tri godine, Vilijam Trajs Betl je prisustvovao porođaju svoje supruge i bio uz nju do samog kraja. Objava koju je tada podelio na "Fejsbuku" je sjajno podsećanje na to koliko je ovako nešto značajno za celu porodicu. Bio je tu, sa svojom ženom, do kraja. I nijednom nije pomislio da mu je to previše.

Preporučujemo

- Nisam to doživeo sa Kanonom (mojim posinkom), pa sam znao da želim da to doživim ovog puta. Želeo sam da budem njena stena tokom jednog od najstrašnijih trenutaka njenog života. Nisam ni znao da će to na kraju biti jedan od mojih najstrašnijih trenutaka - rekao je Vilijam za "Bored Panda".

Da bi se zahvalio ljubavi svog života i donekle približio svoja osećanja, Vilijam je napisao najiskrenije otvoreno pismo. Pretočio je svoje misli i osećanja u reči na tako dirljiv način, da je objava odmah postala viralna.

Inspiracija za pisanje objave došla je Vilijamu kasno te noći u bolnici.

- Iskreno, ne znam kako je to uradila. Bol je bio tako intenzivan, tako sveprožimajući, da sam ga čak i ja osetio. Svi u prostoriji su to osetili. Ipak se izvukla. Njena bol je bila užasna. Njena borba je izgledala gotovo nepodnošljivo. Zatekao sam sebe kako škrgućem zubima kada je ona to učinila, naprezao sam celo telo kada su njene kontrakcije nadolazile i prolivao suze zajedno sa njom. Sve dok sam shvatio da sam samo putnik, da nikada zaista neću razumeti strašni bol koji je ona doživljavala. Tokom porođaja je dala svaku uncu života i energije koju je imala u sebi. A onda je dala malo više. I kroz sve to, na kraju, svima nam je nesebično dala uvid u ono u čemu je uživala sama poslednjih 9 meseci. Svi konačno volimo i držimo dečaka za koga je žrtvovala svoje telo, udobnost, energiju i sebe. Moj sin je apsolutno čudo. Bebe su apsolutna čuda. Ali za mene je veće čudo njegova majka, koja mi je pokazala šta je zapravo nesebična žrtva. Šta je ljubav zaista.

U međuvremenu, bolničko osoblje, njihova porodica i prijatelji bili su fokusirani na bebu.

- Sva pažnja je bila na njemu (razumljivo, divan je i potreban mu je medicinski nadzor). Ali moja pažnja je bila na njoj. Nikad mi nije izgledala lepše. Moja ljubav i poštovanje prema njoj i onome kroz šta je prošla za njega bilo je toliko veliko da su mi reči u toj objavi jednostavno preletele iz srca. Objava je jednostavno proizašla iz želje da odam počast najneverovatnijoj ženi koju poznajem, i tako sam zahvalan što su moje reči dirnule toliko života zbog toga.

- Haos se smirio, a moja žena Loren je dojila našeg prelepog dečaka, Romana Krida. Jedva je spavala tokom protekla dva dana i znao sam da je iscrpljena i u bolovima. Ali nikada ne biste to mogli reći. Kao da je držanje našeg sina oduzelo sav bol, sav strah, svu strepnju. Ništa drugo joj u tom trenutku nije bilo važno i samo gledajući je znao sam da bi sve to ponovo prošla za njega. Nikada ranije nisam video takvu ljubav, takvu snagu od bilo koga takvog.

(Ona.rs)