"Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja": Otac Petrić o značaju Vaskrsa koji smo zaboravili

U jeku priprema za Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, sve češće zaboravljamo ono zbog čega ovaj praznik i postoji. Dok prebiramo recepte za savršenu pogaču i tragamo za najpostojanijom crvenom bojom za jaja, retko zastanemo da se zapitamo - a gde smo mi u svemu tome? Ne mi kao domaćini, dekorateri i kulinari, već mi kao ljudi, kao vernici, kao oni koji bi trebalo da, makar tog dana, oslušnu tišinu iz koje dolazi poruka vaskrsenja.

I dok šarenilo osvoja markete, pijace i društvene mreže, sveštenik Borislav Petrić vraća nas na osnovno pitanje: Da li osećamo praznik, ili ga samo "odrađujemo"?

Preporučujemo

Post nije dijeta, niti lični izazov, to je zajednica

U razgovoru za "Jutro na Blic", otac Borislav podseća da post nije čin izolacije, već pripadnosti.

"Ljudi koji poste, to ne čine sami za sebe odvojeni od zajednice u nekim svojim sobama... već naprotiv, učestvuju u zajednici koja se zove crkva."

Post, dakle, nije stvar režima ishrane, niti izazov za volju. On nije ni trend, ni samonametnuta kazna, već čin prisustva, dijaloga i duhovne odgovornosti. Sveštenik naglašava važnost konteksta: zdravlja, načina života, rada i obaveza. Ne postoji univerzalna formula - postoji razgovor. Savet. Blagoslov.

Farbanje jaja je simbolika, a ne scenografija

Jedan od najlepših običaja prazničnih dana svakako jeste farbanje jaja. Ipak, iz godine u godinu, ono se pretvara u takmičenje - ko ima više, lepše, kreativnije.

- To farbanje jaja treba da ima jednu simboliku radosti u domu... ali opet moram da kažem, iako to nije tema, jednu rečenicu: nije Hristos vaskrsao da bi mi farbali jaja.

Rečenica koja ostaje da zvoni dugo posle praznika. Jer upravo u toj potrebi da sve bude "po pravilima", da jaja budu precizno iscrtana i dekoracija besprekorna, gubi se osećaj za ono što praznik nosi - radost. Jednostavnu, čistu radost zajedništva. Ljubavi. Tišine. Osvešćenja.

- Najbolje je ofarbati kada imate vremena, kada vi nađete vreme za to. Mahom se jaja kuvaju na Veliki petak, ali to je prosto zbog toga što je taj dan neradni dan, i mnogi imaju tu svest da taj dan treba što manje da se na neki način posvetimo drugim stvarima, više Bogu, svome domu, bližnjima, i zato je taj dan nekako u našoj tradiciji određen. Međutim, i na Veliku subotu i na Veliki četvrtak ništa nije nepravilno. To je jedna lepa tradicija koja nas više uvodi u samom praznovanju Vaskrsa, ali nije to suština, dakle, da li ćemo stići ili nećemo stići, pa i da ne farbamo jaja, Bože moj - rekao je paroh i dodao:

- To farbanje jaja treba da ima jednu simboliku radosti u domu. Da je sve nešto lepo, šareno, da svi uključujemo oko toga. Ja lično u ovom domu volim da moji klinci nešto malo tamo i šaraju po tim jajima i crtaju i tako. Ne mora da bude po nekim pravilima. Danas imamo toliko i tehnike i boja da je to prosto takmičenje se pravi od toga. Nebitna je tehnika sigurno. Bitna je simbolika svega toga. Ali opet moram da kažem, iako to nije tema, jedno rečenicu: nije Hristos vaskrsao da bi mi farbali jaja. Mislim, to prosto moram da kažem zato što negde ćemo otići previše u nešto što je sporedno.

Veliki petak, dan kada se čovečanstvo smiruje

Veliki petak u tradiciji označava dan kada se ne pere, ne kuva, ne čisti, ne priča glasno. U eri kada su neradni dani retkost, a aplikacije za upravljanje vremenom sve brojnije, ova ideja deluje kao luksuz.

- Veliki petak je dan tihovanja, sećanja na stradanje Hristova. Dan kada je čovečanstvo poraženo na svaki način... i treba da učestvujemo malo u tom osećaju.

Otac Borislav ne govori o zabrani rada, već o smislu tihovanja. Ne poziva na lenjost, već na prisutnost. Nije poenta da ne mrdnemo prstom - poenta je da se makar toga dana ne bavimo površnim. Da ne bude još jedan dan za šoping i kupovinu hleba u obliku zeke. Da sebe stavimo na "mute", a svet na pauzu.

Vaskrs nije vikend za fotke, već odgovor na pitanje - zašto?

Možda nećemo uspeti da sve bude savršeno, niti bi trebalo. Možda će neka jaja ostati neofarbana, kuća nesređena, trpeza skromna. Ali ako smo toga dana tiši, prisutniji, iskreniji - bliži smo prazniku nego ikad.

Jer, kako kaže otac Borislav:

- Vrlo je bitno da mi osećamo praznik. Da ne bude tek tako jedan produženi vikend… nego da zaista dubinski osetimo šta to znači za sve nas.

(Ona.rs)