ONA NE ĆUTI: Ona.rs je prvi ženski medij koji reaguje na uvrede u online prostoru - ovo su zaključci sa panela

"Mrš, bre!" – nisu samo reči na ekranu. One su rana.

U svetu u kom žene svakodnevno dobijaju poruke koje bole više od udarca, digitalni prostor više nije samo prostor – to je front. Nevidljivo bojište na kojem svaka objava može da izazove stid, strah ili ćutanje. A ćutanje je ono čemu se suprotstavljamo. Zajedno.

"Retardirana si", "Idi, ubi se", "Zatvori usta", "Sama je tražila", nije to samo "ružan komentar", to su rečenice koje zna svaka žena koja koristi internet. Nekada ih pročita, nekada ih proguta. Uvek ih zapamti. I onda ih nosi sa sobom, kao nevidljive modrice – dok stavlja deci doručak, odgovara na mejlove ili stoji u redu u pošti.

Zato je 9. juna, u srcu Beograda, prostor postao svedok, a reči – optužnica. Glumice Jovana Stavić, Olivera Buconjić i Emilija Nestorović izgovorile su pred publikom ono što žene čuju svakodnevno, ali ovog puta, nismo ćutale. Ovog puta, pogledale smo u ekran i rekle: "Ona ne ćuti." Ona.rs je prvi ženski medij u Srbiji koji je odlučio da ne ostane nem u prostoru u kojem se žene svakodnevno vređaju. Ne brišemo loše komentare, odgovaramo na njih. Opominjemo. Jer verujemo da je važno da pokažemo da reči imaju posledice.

To su rekle i gošće naše panel diskusije, Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Marija Savić, upravitelj Intesa fondacije filantropske organizacije, Dragana Radošević, projektna menadžerka u AFA, Sanja Pavlović, ispred Autonomnog ženskog centra, Jelena Radović, sociološkinja i stručnjakinja za digitalne komunikacije i Hristina Cvetinčanin Knežević, sociološkinja i istraživačica. Panel je moderirala Nina Gavrilović, vođa tima za društvene mreže i specijalista za sadržaj u Telegrafu.

Brankica Janković: Kad nasilje izađe iz senke i uđe u svaki ekran

"Možda je vreme da vrisnemo."

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković otvorila je diskusiju jasnim uvidom: nasilje nad ženama se nije preselilo u digitalni prostor – ono se tamo umnožilo. A anonimnost na internetu postala je novo oružje starog patrijarhata.

- Nama ženama nedostaje ovakva vrsta umrežavanja. Uvek sam razmišljala šta bi moglo da zameni kafanu kao jednu od najčuvenijih društvenih institucija. I pošto nisam smislila ništa kreativno – možda je najbolje da je jednostavno zauzmemo i pretvorimo u naše mesto okupljanja. Sasvim je očekivano da se nasilje iz fizičkog sveta preselilo u onlajn prostor – ali tamo se utrostručilo. Jer je mnogo lakše diskriminisati ili pretnjama napadati pod zaštitom anonimnosti. Tamo, kao i ovde, žene se guraju na margine – i taj prostor im nije ravnopravan. Patrijarhat kao snažan sistem koji traje vekovima pronašao je suptilan, ali veoma delotvoran način da se nastavi – sada i u digitalnom svetu. A od tog nasilja ne možete lako da pobegnete. U stvarnosti, nasilje nekad prestane. U onlajn prostoru – ne znate ni kada, ni kako, ni šta može ponovo da ispliva. Nalazimo se u začaranom krugu. I kao institucija, bavile smo se ovim pitanjem koliko god su nam kapaciteti dopuštali – ponekad i preko toga – ali je to i dalje nedovoljno. Nažalost, nismo uspeli da izdejstvujemo neophodne zakonske promene. Možda je vreme da sada vrisnemo.

Marija Savić: Kad fondacija postane štit za one koje ćute

"Deca su online pre nego što nauče da razumeju svet."
Upravitelj Intesa fondacije filantropske organizacije Marija Savić govorila je o potrebi da sistemski pristupimo podršci ženama i devojčicama. Jer svest se ne menja donacijama za opremu. Menja se edukacijom, dijalogom i dugoročnim ciljem.

- Ja sam možda jedna od poslednjih generacija koje je imala privilegiju da odrasta bez interneta i društvenih mreža. I koliko god nam je taj internet doneo super stvari i prilika, doneo je i online nasilje.
Ja sam majka dvoje dece i vrlo mi je jasno koliko rano deca počinju da koriste internet i društvene mreže. Deca uzrasta od 7 do 19 godina – preko 86% njih koristi internet svakodnevno, a 16 odsto je već doživelo neki vid zlostavljanja. Na neki način smo krivi što im tako rano dajemo oruđe za koje nisu spremni. Posebno je zabrinjavajuće što devojčice u tom uzrastu znatno ređe prijavljuju zlostavljanje nego dečaci. Kada smo razmišljali o osnivanju fondacije, jedna od ključnih oblasti delovanja bila je podrška ženama i devojkama u teškom položaju.

Marija je zatim objasnila zašto je Banca Intesa osnovala fondaciju.

- Ali ako pogledate naš bankarski sektor, malo je banaka koje imaju takvu strukturu. Mi smo smatrali da nakon 20 godina poslovanja, i svih inicijativa kojima smo podržavali obrazovanje, umetnost, kulturu i najugroženije, treba da sve to pretočimo u jedan zaseban identitet. Naše donacije sada izgledaju drugačije. Imamo pravila koja smo preuzeli iz matične banke u Italiji, čiji dobrotvorni fond postoji već 10 godina. Danas, recimo, 70 odsto naših sredstava ide na radionice, treninge, dizanje svesti – a samo 30 odsto na opremu. Smatramo da ako želite nešto da menjate, morate da krenete od svesti. I ono što je važno – Banca Intesa u potpunosti finansira fondaciju, što nam omogućava stabilnost. Te donacije nisu jednokratne – one imaju svoj dugoročni tok.

Sanja Pavlović: Kada nasilje dobije publiku – postaje čopor

"Digitalni nasilnik ne dolazi sam. On dolazi uz podršku publike."

Iz Autonomnog ženskog centra govori žena sa terena. Sanja je jasno opisala kako online svet briše granicu između privatnog i javnog, dajući nasilnicima dodatnu moć – publiku. A svaka nova poruka je nova runda u borbi za kontrolu i ućutkivanje žena.

- Zbrka oko toga šta je virtuelno, a šta stvarno, stvara osećaj zbunjenosti. Ali kada govorimo o nasilju prema ženama – u osnovi uvek govorimo o zloupotrebi moći. U digitalnom svetu nasilnici dobijaju publiku, lakše se međusobno povezuju i deluju brojnije – kao čopor. Briše se granica između privatnog i javnog, a publika im daje dodatnu snagu. Digitalno nasilje obuhvata sve vidove nasilja – samo u drugoj formi, sa novim alatima i većim dometom. Jedno istraživanje koje smo sproveli pokazalo je da je svaka druga srednjoškolka (uzrast 14–19 godina) već doživela neki vid seksualnog uznemiravanja – pretežno kroz komentare seksualne sadržine. Žene su u tom prostoru češće izložene nasilju, a posebno njegovim seksualizovanim oblicima. Cilj takvog ponašanja je uvek isti: uspostaviti moć, zastrašiti, ućutkati, naterati žene da se povuku iz javnog prostora. Sve ono što nam patrijarhat radi decenijama – sada se samo preselilo u digitalni svet.

Dragana Radošević: Umrežene žene su najjači sistem zaštite

"Ako treba da zauzmemo kafanu – zauzećemo je."
Predstavnica AFA mreže, Dragana je podsetila na ono što često zaboravljamo: žene se i dalje bave neplaćenim poslovima, uvek imaju nešto „preče“ od umrežavanja. A upravo je solidarnost ono što im najviše treba – i offline, i online.

- Iz ideje da se žene umreže nastala je AFA mreža – jer upravo to umrežavanje ženama nedostaje da bi bile jače. Ako je to kafana – preuzećemo i taj prostor. Ali istina je da su žene i dalje one koje obavljaju neplaćene poslove, brinu o porodici i deci, i zato često nemaju vremena za umrežavanje, uvek imaju nešto preče. Moramo se zapitati: da li bismo nekome onlajn rekli isto što i u stvarnom životu? Da bismo to prevazišli, moramo da se osnažujemo i povezujemo – i to je ono što AFA radi. Važno je da civilni sektor bude raznovrstan i da sarađujemo – jer će se naše ciljne grupe neminovno ukrstiti. Naš cilj je da gradimo jednako digitalno društvo i osnažimo žene da budu ekonomski nezavisne, a samim tim manje podložne svakom obliku nasilja. Radimo na tome da žene postanu liderke i da već od najranijih dana razumeju koliko je važno da se uključe u inovacije i tehnologije – kako bi jednog dana bile jednako snažne kao muškarci. Zato je ključno da svest počnemo da menjamo dok je još podižemo.

Jelena Radović: Bajke nas nisu naučile da ćutimo, nego da trpimo

"Pepeljuga se nije sama prijavila za nasilje – tako su nas vaspitali."
Sociološkinja Jelena Radović otvorila je temu rodnog narativa koji traje mnogo duže od interneta. U društvu koje žene od malih nogu uči da ćute, komentari koji dolaze od drugih žena nisu izdajstvo – oni su odraz unutrašnjih nesigurnosti koje su nam usađene.

- Ružni komentari mogu da se pojave svuda – čak i kada neko objavi da je rodio bebu, ili da je nešto skuvao. Oni odražavaju nesigurnost žene koja stoji iza tastature. Nama je godinama usađivano da nismo dovoljno dobre, lepe, poželjne – i to nije došlo sa internetom, to je deo patrijarhalnog narativa koji traje dugo. U društvu u kojem smo odgajane, naučene smo da budemo Pepeljuge i da se borimo za nečiju pažnju i ljubav. Ako analiziramo bajke koje su tada imale svoju funkciju, danas vidimo poruke koje su često problematične. Taj narativ se gaji i kroz medije i kroz onlajn komunikaciju – zato je važno da ga menjamo što pre. Nije žena ženi vuk – ali živimo u svetu u kom smo nesigurne, i u oflajn i u onlajn životu. A u anonimnosti je lako steći lažni osećaj moći, jer na internetu možemo da budemo bilo ko. Zato je važno da promenu narativa počnemo od malih nogu, kroz institucije. I da to radimo brže nego što napreduje tehnologija.

Hristina Cvetinčanin Knežević: Vidljivost nije pozivnica za nasilje

"Pretnje nisu nužno različite – različito ih preživljavamo."
Kao sociološkinja, istraživačica i žena koja stoji iza profila Feminizam iz teretane, Hristina svakodnevno balansira između nauke i stvarnosti digitalne vidljivosti. Njeno svedočenje jasno pokazuje: što si glasnija, to si više na nišanu.

- S obzirom na to da sam se iz naučne perspektive bavila digitalnim nasiljem, a istovremeno postojim i kao pojedinka na internetu, odlučila sam da pokušam da promenim narativ – da digitalni prostor ne bude samo mesto pretnje, već i osnaživanja. To što sam nešto vidljivija od drugih žena čini me izloženijom. Ali tu moramo biti oprezni – jer postoji opasnost da upadnemo u argument da su vidljive žene same tražile nasilje. Pretnje koje sam dobijala nisu mnogo drugačije od onih koje trpe mnoge žene. Ponekad su to pretnje, ponekad fotografije, linkovi... Ali zajednički im je osećaj nebezbednosti. Kada te osoba koju ne poznaješ na bilo koji način ugrozi – naruši tvoju privatnost – to ostavlja trag. Možda su moje pretnje učestalije, ali nisu suštinski drugačije. I najvažnije – naša vidljivost ne sme da bude izgovor za ono što nam se dešava.

Sandra Subotin: Ako je digitalni prostor bojište, mi ćemo biti vojska

U vremenu u kom žene na internetu svakodnevno postaju mete – jer su glasne, jer su vidljive, jer postoje – portal Ona.rs odlučio je da ne bude samo još jedno mesto za sadržaj. Već da bude štit, prva linija odbrane. I da pokaže šta znači stati uz žene – ne samo u tekstu, nego i u praksi. I ne samo kada je lako.

Ovim događajem na incijativu Ona ne ćuti nismo stavili tačku, već samo zapetu, a naše sagovornice su se složile sa tim da imamo puno posla i stvari kojima samo sve zajedno moramo i možemo da se bavimo.  

(Ona.rs) 

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.