"Žene imaju pravo da pokažu svoju ljutnju": Vukayla dokazuje da su pesme najjače oružje i najlepši glas pobune

Negde između prve uvrede i prvog straha, svaka devojčica počne da uči pravila.

Žene se ćutanju i moranju uče rano. Prvo ti to serviraju na "fin" način - "ne pominji", "ne preuveličavaj", "ne pravi problem", "nije to ništa". "Takva su vremena." "Takvi su ti muškarci." A onda se desi i ono: "Tako prođu žene koje preteruju".

I ti, mala, pametna, brzo ukapiraš pravila. Ćutanje je pametno. Smeh ne sme biti glasan. Besniti je ženska sramota. A onda negde, slučajno naiđeš na pesmu koja te jednostavno razume. To si ti i sve u toj pesmi je za poistovećivanje. Tamo, u pesmi, prvi put čuješ da nisi "luda". Da i neko drugi misli isto, oseća isto, besni isto. U pesmi nema te tihe pristojnosti kojoj te uče, jer muzika u biti jeste pravo da govoriš. I da nije greh kad te boli, ni kad si ljuta, ni kad postaviš granicu.

Nakon panela "Ona ne ćuti", koji je organizovao portal Ona.rs, prvi ženski medij koji je javno stao protiv mizoginije i uvreda u digitalnom prostoru, popričali smo sa mladom pevačicom Vukaylom o umetnosti i glasu koji koristi da nas sve podseti da ne ćutimo.

Bila je tamo, slušala druge žene kako govore naglas sve ono što smo učene da zadržimo u sebi.

A baš danas 18. juna širom sveta obeležavamo Dan borbe protiv govora mržnje, podsećajući globalnu zajednicu na važnost suzbijanja netrpeljivosti, diskriminacije i nasilne retorike koja se sve češće širi, naročito putem interneta.

- Otkad sam krenula da pišem pesme, znam da kroz tekstove može dosta da se kaže, može dosta ljudi da nauči nešto i da čuje moje mišljenje. To ne mora značiti da je to ispravno mišljenje za sve, možda se neko neće složiti, ali definitivno je da tekstovi imaju najveću moć i to mi je i omiljeni deo tog celog procesa stvaranja pesme.

Prva pesma koju je objavila nosi ime koje se ne zaboravlja: "I kill men like you". Ali u tekstu ne stoji poziv na nasilje - već podsetnik da imamo pravo na bes.

- Kada se pročita naslov - to je o ubijanju muškaraca, ali u stvari se više radi o agresiji koja je u stvari normalna i da mi žene imamo pravo da tu agresiju izbacimo, da ipak smo ljute i da taj bes koji se akumulira od tog nasilja od strane muškaraca, normalno je da se i to ispolji negde.

Vukayla se publici predstavila ove godine na izboru za Pesmu Evrovizije.

Pitali smo je i kako se nosi s tim što svaka žena koja izađe iz stroja postaje meta. Posebno kad izađe visoko, pred reflektore, pred ljude koji verovatno nisu spremni na umetnost koja može ih uznemiri - istinom koju biraju da ne vide.

- Bilo je raznih komentara, ali, na kraju dana, te negativne komentare totalno izbrišem iz memorije. Evo, ne mogu sada da se setim nijednog. Gledam da svu pažnju usmerim ka ljudima koji me podržavaju, ka fanovima... Negativnih komentara će uvek biti šta god ja radila, gledam da to nekako izbrišem iz memorije... I to me prođe, ono, pet minuta i onda kao, okej... Ali ima toliko ljudi koji me podržavaju, koji su tu, koji slušaju moju muziku, tako da mi je više to fokus.

Tog dana, tokom trajanja panela "Ona ne ćuti", slušala je žene koje govore javno, bez ustezanja, o svojim i tuđim iskustvima, o strahu, o napadima, o borbi, o ćutanju koje je počelo polako da puca. Pitali smo je da li je nešto u njoj "kliknulo" i da li ćemo uskoro dobiti više takvih pesama.

- Svidelo mi se apsolutno sve što su ove žene rekle. Mnogo stvari sam naučila. Tako kada vidim druge žene da su tako hrabre i da pričaju o tome, definitivno je i meni da je veliko ohrabrenje da pišem o tome i da govorim o tome. Inspiraciju su, zaista.

Devojčice i dalje uče da budu fine, neprimetne, "manje", ali dokle god imaju muziku koja ih ne laže - ima nade da će porasti u žene koje se više nikome neće izvinjavati što govore naglas.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.