"Ja sam ćerka prodate majke, šta to mene čini?": Kad zakon postane težak koliko i papir na kom je napisan

Njena majka je imala 16 godina. Niko to nije nazvao nasiljem. Niko trgovinom. Ali istina je bila upravo to.

Ume Zainab je spisateljica i studentkinja književnosti. Njeni eseji bave se majčinstvom, ženstvenošću i socijalnom pravdom, a ova priča dotakla je srca ljudi širom planete dajući osvrt na veoma važnu temu koja, za mnoge, deluje zapisano daleko u istoriji, a zapravo je bliža nego što mislimo.

"Moja majka to nikada nije nazvala prodajom. Ali nikada to nije nazvala ni brakom.

Imala je šesnaest godina kada je njen brat prihvatio određenu svotu novca od muškarca više nego tri puta starijeg od nje. Sve se dogodilo tiho. Niko nije rekao da je to trgovina ljudima. Niko nije rekao da je to nasilje. Čovek je bio iz druge provincije, nosio je čist šalvar-kamez i obećao da će je hraniti. Ona je napustila plemensko selo bez reči, obučena u crveno.

Ja sam dete te razmene. I dugo nisam znala kako da nazovem ono što to mene čini.

Odrasla je u mestu gde su običaji jači od zakona

Moja majka potiče iz regiona u kom običaji idu dublje od ustava. U njenom selu u Kiber Pahtunhvi, devojčice su učene kako da mese testo, kako da slušaju starije i kako da govore tiho.

Smeh nije bio pravo. Jednom mi je rekla da se glasno nasmejala na svadbi rođake. Stariji brat ju je zbog toga pretukao. Nikada se više nije smejala glasno.

Kada je moj deda umro, njen brat je postao glava porodice. Tada su se stvari ubrzale. Prvo je prodao moju majku. Godinama kasnije, prodao je i svaku od svojih šest ćerki. Dve su bile prodate dva puta - jednom kao neveste, drugi put kao "odbačene" žene, ponovo udate za novu cenu.

To nije bio skandal. To je bio način opstanka. To je bilo ono što su svi oko nas smatrali normalnim.

Zovu to dečjim brakom, ali istina se često prećutkuje

U izveštajima se to naziva dečjim brakom, ali suština često ostaje između redova.

Prema podacima UNICEF-ovog 'Child Marriage Data Portala', oko 18 odsto žena u Pakistanu uzrasta od 20 do 24 godine bilo je u braku pre 18. godine, dok je oko 4 odsto bilo u braku pre 15. godine. Podaci Pakistanske demografske i zdravstvene studije potvrđuju slične brojke.

A tu su i običaji čija imena zvuče bezazleno, ali funkcionišu kao zamke.

Vani ili Swara - devojčica se daje u brak kako bi se izmirio spor između porodica. Odluku donosi džirga, skup plemenskih starešina. Ne ona.

Watta Satta - razmena nevesta. Devojčica se udaje samo ako njena porodica zauzvrat dobije mladu. Nema udvaranja. To je čista trgovina.

Zakon kaže da je ovo ilegalno. Ali običaj često pretiče zakon, naročito u krajevima gde je državna vlast slaba, a o sudbini žena se i dalje odlučuje uz čaj.

Novi zakon - nada ili samo slova na papiru?

U maju 2025. godine pakistanski Senat usvojio je istorijski zakon kojim se minimalna starost za brak podiže na 18 godina za dečake i devojčice, barem na teritoriji Islamabada. Dečji brak postao je krivično delo, sa kaznom do sedam godina zatvora.

Ali usledio je otpor.

Islamski savet ideologije javno je osudio zakon, nazivajući ga neislamskim i protivnim kulturnim vrednostima. U plemenskim oblastima, gde džirge funkcionišu paralelno sa sudovima, sprovođenje zakona je gotovo nemoguće. Sa lažnim izvodima iz matične knjige rođenih, godine postaju još jedan podatak za pregovaranje.

Za devojke poput moje majke, ovaj zakon je došao decenijama prekasno. A za mnoge devojčice danas, on je i dalje samo mastilo bez težine", navodi ona.

Ipak, neke žene ne odustaju

Organizacije poput Aurat Foundation, Blue Veins i Sahil godinama se bore protiv maloletničkih brakova, pružaju skloništa devojčicama u bekstvu i vrše pritisak za pravne promene. Njihove aktivistkinje rade pod pretnjama. Optužuju ih da su protiv vere, da kvare devojke. Ipak, nastavljaju.

Neke obilaze sela i tiho razgovaraju sa devojčicama. Neke sede u parlamentu i pokušavaju da promene zakone. Neke pišu izveštaje koje niko ne želi da čita - pune priča trinaestogodišnjakinja sa otečenim stomacima i praznim pogledima.

Promena u ovakvim mestima nikada nije brza. Ali nije ni nemoguća.

Ona je prekinula lanac

"Ja nisam prodata. Moja majka to nije dozvolila. Bila je slomljena ćutanjem, ali je sa mnom prekinula obrazac. Podigla me je sa glasom. I naučila sam da ga koristim.

Ipak, nosim nasleđe. U mojim kostima postoji znanje koje nisam tražila: da se vrednost devojčice može računati u novcu, da porodica može da te izda u ime dužnosti, da ponekad preživljavanje izgleda kao poslušnost.

Ali i da ćutanje može da se prekine.

Ja sam ćerka prodate majke. Ovo pišem da bi jednog dana neka devojčica u selu koje nikada neću posetiti pročitala i znala: ti nisi roba. Ti nisi dug. Tvoj život nije kolateral.

Neka to zovu običajem. Neka to zovu čašću. Ja ću to nazvati pravim imenom. I neću šaputati", navodi Ume za portal "Your tango".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.