• 0

Vreme čitanja: oko 5 min.

Ortopedija na delu: Povrede, tumori i put do oporavka

A. V.

Vreme čitanja: oko 5 min.

Ortopedija je oblast medicine specijalizovana za dijagnostikovanje, lečenje i prevenciju poremećaja mišićno-koštanog sistema

  • 0
bol u kolenu, rengen, pregled

Foto: Shutterstock/lenetstan

Ovi poremećaji mogu zahvatiti kosti, zglobove, mišiće, ligamente, tetive i nerve. Ortopedija obuhvata i posebne discipline kao što su sportska ortopedija i ortopedska onkologija, od kojih svaka ima posebnu svrhu u lečenju bolesti mišićno-koštanog sistema.

Sportska medicina i ortopedija

Sportska ortopedija usmerena je na lečenje povreda i povezanih stanja nastalih fizičkim aktivnostima. Specijalisti ortopedije dijagnostikuju i leče brojne probleme uzrokovane sportskim povredama. Takve povrede mogu biti različite, od manjih uganuća do složenih preloma i povreda ili pucanja ligamenata. Za saniranje oštećenih zglobova, tetiva i ligamenata koriste se tehnike poput artroskopske hirurgije. Cilj lečenja je pomoći sportistima i aktivnim pojedincima da se vrate na nivo vrhunskih performansi, i da se u isto vreme spreče buduće povrede. Taj se cilj može postići prilagođenim programima rehabilitacije i strategijama za prevenciju povreda.

Ortopedska onkologija

Ortopedska onkologija bavi se dijagnostikovanjem i lečenjem tumora koji zahvataju mišićno-koštani sistem. Ti tumori mogu biti benigni ili maligni i nastaju u kostima, mekim tkivima ili hrskavici. Specijalisti ortopedske onkologije primenjuju multidisciplinarni pristup u rešavanju ovakvih stanja. Rešenja mogu uključiti hirurško uklanjanje tumora, rekonstrukciju zahvaćenih delova, hemoterapije i terapije zračenjem te praćenje eventualnog ponovnog pojavljivanja bolesti. Cilj je obezbediti sveobuhvatnu zaštitu kojom se garantuju najbolji rezultati uz očuvanje funkcionalnosti i pokretljivosti.

Ortopedija

Foto: Promo/ Okan Toktaş

Koji su najčešći ortopedski zahvati i njihovi uzroci?

Najčešćim ortopedskim operacijama rešavaju se različita stanja koja mogu biti posledica degenerativnih bolesti, traumatskih povreda, prekomernog opterećenja ili strukturalnih abnormalnosti. Potpuna zamena kolena ili kuka (TKR/THR) primarno se bavi problemom degeneracije zglobova koja je uzrokovana osteoartritisom, dok su artroskopski zahvati, poput popravke ACL-a ili intervencije na meniskusu, usmereni na sportske povrede ili opterećenja koja se ponavljaju. Saniranje rotatorne manžetne za cilj ima saniranje napukle tetive zbog prekomernog opterećenja, nekakve traume ili zbog starenja, dok se spinalne fuzije bave nestabilnostima, prelomima ili degenerativnim bolestima diska. Rekonstrukcija ACL-a rešava probleme nastale pucanjem ligamenta koje nastaje zbog naglih pokreta ili zbog sportskih trauma. Otpuštanje karpalnog tunela ublažava kompresiju centralnog nerva u zglobu. Saniranje preloma s unutrašnjom fiksacijom stabilizuje ozbiljne prelome izazvane nezgodama, padovima ili povredama u sportu. Ovi hirurški zahvati, ključni za vraćanje funkcije i smanjenje bola, zahtevaju precizno dijagnostikovanje uz prilagođene terapije koje se baziraju na specifičnom ortopedskom stanju i njegovom osnovnom uzroku.

Koje su najčešće sportske povrede i hirurška rešenja?

Najčešće sportske povrede koje se leče operacijama uključuju pucanje prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL), hirurško saniranje ili rekonstrukciju, pucanja meniskusa koji se mogu lečiti sanacijom ili parcijalnom meniscektomijom kao i pucanje rotatorne manžetne koje zahtevaju artroskopsku sanaciju ili rekonstrukciju. Labralne naprsline u ramenu ili kuku takođe mogu biti razlog za artroskopski zahvat, sanaciju ili uklanjanje oštećenog tkiva. Pucanja ligamenata gležnja, ozbiljni prelomi, rupture tetiva (kao što su Ahilova tetiva ili tetiva bicepsa) i druge složene povrede mogu zahtevati hirurške metode poput stabilizacije, fiksacije hardverom ili sanaciju/rekonstrukciju tetive. Odluka o hirurškoj metodi zavisi od različitih faktora kao što su ozbiljnost povrede, opšte zdravstveno stanje pacijenta, o kom sportu je reč i ciljevima nakon oporavka, pri čemu postoperativna rehabilitacija igra ključnu ulogu u vraćanju optimalne funkcije i mobilnosti.

bol u kolenu, rengen, pregled

Foto: Shutterstock/CLIPAREA l Custom media

Koji su simptomi tumora kostiju?

Tumori kostiju mogu se manifestovati različitim simptomima, ali neki od najčešćih uključuju bol, oticanje, crvenilo, kvržice, probleme s kretanjem i prelome. Najčešći opis je tup bol ili osetljivost koja se vremenom pogoršava i može smetati noću ili tokom mirovanja. Oko zahvaćene kosti može se uočiti oticanje i crvenilo, vidljive kvržice ili veće kvrge. Problemi s kretanjem i ukočenost zglobova mogu se pojaviti ako je tumor u blizini zgloba, dok su kosti oslabljene tumorom sklonije prelomima. U nekim slučajevima, prisutni su i uopšteni simptomi poput umora, neželjenog gubitka težine, povišene temperature ili noćnog znojenja. Važno je napomenuti da svi ovi simptomi mogu biti posledice i drugih stanja, ali ako ih uočite, posebno u kombinaciji, važno je obratiti se lekaru zbog pregleda i postavljanja dijagnoze. Rana dijagnoza i lečenje bez odlaganja, ključni su faktori za efikasno lečenje tumora kostiju.

Kako se leče benigni tumori kostiju?

Pristup lečenju benignih tumora kostiju zavisi od brojnih faktora. Manji asimptomatski tumori mogu se povremeno nadzirati bez direktne intervencije. Za tumore koji uzrokuju bol ili povećavaju rizik od preloma, hirurško rešenje najčešća je opcija. U zavisnosti od veličine i položaja tumora, hirurzi se mogu odlučiti za minimalno invazivne postupke poput kiretaže ili opsežnijih operacija. Nesteroidni protivupalni lekovi mogu se propisati kao rešenje, dok u slučajevima kada je uklonjen značajan deo kosti, transplantacija kosti može pomoći u rekonstrukciji. Iako nije toliko česta, u posebnim okolnostima može se razmotriti i primena radioterapije. Odluku o lečenju obično donosi multidisciplinarni tim, te se time obezbeđuje prilagođeni pristup jer se u obzir uzimaju karakteristike tumora i opšte zdravstveno stanje pacijenta. Iskusni, renomirani specijalista donosi ključne smernice za optimalno, personalizovano lečenje benignih tumora kostiju.

Kako nastaju tumori kostiju?

Tumori kostiju predstavljaju abnormalne izrasline ćelija koje se javljaju u kostima. Mogu biti benigni ili maligni. Benigni tumori kostiju nisu kancerogeni i ne šire se na druge delove tela, ali ipak mogu uzrokovati probleme kompresijom zdravog koštanog tkiva. Maligni tumori kostiju su kancerogeni i mogu zahvatiti i uništiti kost i obližnje tkivo, ili metastazirati u druge organe. Tumori kostiju mogu nastati iz različitih vrsta ćelija, kao što su osteoblasti, osteoklasti ili ćelije hrskavice. Uzrok većine tumora kostiju je nepoznat, ali neki faktori koji mogu povećati rizik uključuju nasledne genetske sindrome i prethodno izlaganje zračenju.

Koji je najčešći maligni tumor kostiju?

Najčešći maligni tumor kostiju je OSTEOSARKOM, poznat i kao osteogeni sarkom. Ova vrsta raka nastaje u ćelijama kostiju i može uništiti zdravo koštano tkivo. Osteosarkom je najčešći kod osoba uzrasta od 10 do 25 godina, ali može nastati bez obzira na godine. Često nastaje oko kolena, bedrenoj kosti ili potkoleničnoj kosti, ali se može pojaviti i u drugim kostima, u kuku, ramenu ili karlici. Osteosarkom se najčešće leči hemoterapijom i operacijom tokom koje se tumor i kost ili delovi zahvaćene kosti uklanjaju.

www.acibadem.rs

serbia@acibadem.com

(Ona.rs/PR)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije iz rubrike Fitnes i zdravlje