Previše stresa pomaže da se proširi rak i poveća rizik od moždanog i srčanog udara: Novo upozorenje naučnika

Foto: Shutterstock

Normalno je i neizbežno da povremeno osetite stres - ako kasnite na sastanak, intervju za novi posao ili ste zabrinuti za prijatelja. Ali dugotrajni stres koji izgleda kao da vas konstantno vuče neka podzemna struja u vašem životu - može zaista da utiče na vaše zdravlje.

Preporučujemo

Postoji nekoliko istraživanja koja su povezala hroničan stres sa povećanim rizikom od oboljenja od srčanih bolesti i moždanog udara. Studija iz 2017. otkrila je vezu između stresa i epizoda kardiovaskularnih bolesti, dok druga studija, objavljena 2022. godine otkriva da veliki stresni životni događaj može da poveća rizik od dobijanja prvog moždanog udara za 17 odsto.

A iako, prema "Cancer Research UK", ne postoje dokazi da stres može direktno da poveća rizik od raka,", ova dobrotvorna organizacija, kako prenosi "The Sun", navodi da "nekim ljudima može biti teže da ostanu zdravi tokom stresnih vremena, što može dovesti do povećanog rizika od raka".

Novo istraživanje je sada, međutim, pokazalo da stres može da poveća verovatnoću od širenja raka ukoliko već patite od bolesti - a otkriveni su i mehanizmi koji stoje iza toga.

- Stres je nešto što zaista ne možemo da izbegnemo kod pacijenata sa rakom. Ako vam je dijagnosticirana bolest, ne možete da prestanete da razmišljate o njoj, o osiguranju, troškovima, porodici... Zato je veoma važno da razumete kako stres deluje na nas - rekao je Ksue-Ian He, bivši postdoktor u laboratoriji "Cold Spring Harbor" (CSHL).

Foto: Shutterstock

Istraživači CSHL-a otkrili su da stres uzrokuje da određena bela krvna zrnca zvana neutrofili formiraju lepljive strukture nalik mrežici, koja čine telesna tkiva podložnijim metastazama, odnosno širenju ćelija raka sa mesta gde su se prvo formirale u drugi deo tela. Ovo novo otkriće moglo bi da pomogne u pronalaženju novih strategija prilikom lečenja koje zaustavljaju širenje raka u svojim stazama.

"Zastrašujuće povećanje"

Za svoju studiju, tim CSHL-a je koristio miševe. Prvo su uklonili tumore koji su rasli u grudima miševa i širili ćelije raka na njihova pluća. Zatim su miševe izložili stresu, nakon čega su istraživači primetili "zastrašujući porast metastatskih lezija kod ovih životinja".

- To je bilo do četvorostrukog povećanje metastaza - naveli su.

Tim je, naime, otkrio da hormoni stresa koji se nazivaju glukokortikoidi deluju na neutrofile. Ovi "napregnuti" neutrofili su formirali strukture nalik paukovoj mreži zvane NET (neutrofilne ekstracelularne zamke), koje se formiraju kada bela krvna zrnca izbace DNK. Normalno, neutrofili mogu da brane telo od invazijskih mikroorganizama, ali kod miševa sa rakom, NET-ovi su stvorili okruženje pogodno za metastaze.

Foto: Shutterstock

Dr He je uradio tri testa kako bi potvrdio da stres izaziva formiranje NET-a i povećanja metastaza. Prvo je uklonio neutrofile od miševa koristeći antitela, zatim je životinjama ubrizgao lek koji uništava NET i na kraju je koristio miševe čiji neutrofili nisu mogli da reaguju na glukokortikoide. Slični rezultati su primećeni u sva tri testa.

Tim je takođe otkrio da je hronični stres prouzrokovao formiranje NET-a da modifikuje plućno tkivo čak i kod miševa bez raka. Skoro kao da priprema tkivo za dobijanje raka.

Profesorka CSHL Linda Van Aelst rekla je da nalazi imaju jasnu implikaciju.

- Smanjenje stresa treba da bude komponenta lečenja i prevencije raka - istakla je i dodala da budući lekovi koji sprečavaju formiranje NET mogu biti od koristi pacijentima čiji rak još nije metastazirao, pomažući im da se uspori ili zaustavi širenje bolesti.

Kako da upravljate stresom

Stres je reakcija tela na osećaj ugroženosti ili pritiska. Kada smo pod stresom, naše telo oslobađa hormon koji se zove adrenalin, odnosno hormon koji se naziva „hormonom borbe ili bekstva“.

Previše stresa može da utiče na naše telo i raspoloženje na više načina, pa čak i da se proširi na naše odnose. A dugotrajni ili ozbiljan stresa može da dovede do osećaja fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti, što se često naziva "sagorevanjem".

Postoji nekoliko načina da se borite protiv stresa:

• Razgovarajte o svojim osećanjima sa prijateljima ili članom porodice, ili idite kod zdravstvenog radnika
• Budite aktivniji - to neće učiniti da stres nestane, ali može da smanji emocionalni intenzitet onoga što osećate i očisti vaše misli
• Nemojte da se oslanjate na alkohol, pušenje i kofein kao načine da se nosite sa stresom.
• Koristite lake tehnike upravljanja vremenom koje će vam pomoći da preuzmete kontrolu.
• Pokušajte da se smirujete sa vežbama disanja - opustite se i udišite na nos i izdahnite kroz usta, računajući stalno do pet.
• Planirajte unapred stresne dane ili događaje.
• Razmislite o podršci kolega.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.