Lista zabranjenih i dozvoljenih namirnica uz antibiotik: Hrana koju obožavamo izaziva opasne nuspojave

Antibiotici mogu uništiti dobre bakterije u crevima i izazvati neprijatne neželjene efekte. Nutricionisti savetuju da pažljiv odabir namirnica može pomoći da se osećate bolje.

Antibiotici su moćno sredstvo u borbi protiv bakterijskih infekcija, poput streptokoknog grla, velikog kašlja ili infekcija urinarnog trakta. Međutim, mogu izazvati mučninu, dijareju ili bol u stomaku.

To je zato što antibiotici ubijaju bakterije - i dobre i loše. Oni uništavaju štetne mikroorganizme koji izazivaju bolest, ali i korisne bakterije u probavnom traktu koje pomažu telu da svari i apsorbuje hranljive materije, narušavajući tako ravnotežu mikroba u crevima, objašnjavaju stručnjaci.

„Dok se bore protiv bakterija koje vas čine bolesnim, oni istovremeno uništavaju i dobre bakterije koje se nalaze u našim crevima“, kaže dr Lauri Rajt, registrovana dijetetičarka, vanredna profesorka i direktorka programa ishrane na Univerzitetu Južne Floride za TODAY.com.

„Mogu uništiti veliki deo dobrih bakterija koje se nalaze u crevima.“

Antibiotici takođe mogu izazvati da resice, male prstaste izrasline u crevima koje pomažu u pokretanju hrane, postanu spljoštene, što može dovesti do problema sa apsorpcijom hranljivih materija, dodaje Rajt.

Ljudi mogu doživeti dijareju povezanu s antibioticima, mučninu, nadimanje i grčeve, kaže Teresa Džentil, registrovana dijetetičarka iz Njujorka i portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku.

Međutim, pravilna ishrana može pomoći u smanjenju poremećaja crevne flore i uspostavljanju zdrave ravnoteže korisnih bakterija.

„One se mogu ponovo razviti i naseliti creva kroz hranu ili dodatke probiotika“, kaže Džentil.

Hrana koja se preporučuje uz antibiotike

"Probiotička hrana" sadrži korisne bakterije koje pomažu u stvaranju dobro funkcionišućih creva.

Dok koristite antibiotike, nutricionisti savetuju da u jelovnik uključite sledeće:

Jogurt s živim kulturama: "Međutim, budite oprezni, jer mlečni proizvodi mogu smanjiti apsorpciju nekih antibiotika, poput tetraciklina, pa uvek proverite uputstvo za lek radi mogućih interakcija hrane i lekova", upozorava Rajt.

Kefir: Fermentisano mlečno piće ređe od jogurta, ali kremastije od mleka.

Fermentisane namirnice : Ovde spadaj sva ona hrana koja je koja je kolonizovana bakterijama, poput kimčija, kiselog kupusa, tempeha i kombuhe.

Sir: Određene vrste, kao što su ementaler, provolone, guda, čedar, edamer, grijer i posni sir, sadrže probiotike, prema podacima sa Harvarda. I ovde važi upozorenje o mlečnim proizvodima koji mogu smanjiti efikasnost nekih antibiotika, pa proverite etiketu.

Prebiotička hrana

Prebiotici hrane dobre bakterije u crevima. Oni su vlakna koja telo ne može svariti, pa stižu do debelog creva, gde većina korisnih mikroba živi, i hrane ih.

Strategija je da, nakon što pojedete hranu s korisnim bakterijama, jedete i druge namirnice koje pomažu njihovom razmnožavanju, objašnjava Rajt.

Sva prebiotička hrana sadrži vlakna, ali nisu sva vlakna prebiotici, navode istraživači.

Hrana koja sadrži prebiotička vlakna uključuje:

Banane

Jabuke

Beli luk

Crni luk

Praziluk

Špargle

Pasulj

Integralne žitarice poput kinoe, integralnog pirinča i ovsenih pahuljica

Hrana bogata vitaminom K

Antibiotici mogu uništiti bakterije u crevima koje proizvode vitamin K, hranljivu materiju koja podržava normalno zgrušavanje krvi i proizvodi proteine za zdrave kosti.

„Povećanje unosa zelenog lisnatog povrća poput spanaća, kelja i kupusa je način da se vitamin K ponovo unese kroz ishranu“, kaže Rajt.

Jedini izuzetak je ako neko uzima lek za razređivanje krvi, poput varfarina, jer ovaj lek i vitamin K deluju suprotno jedan drugom, dodaje ona.

Najbolja hrana uz antibiotike za izbegavanje mučnine

Ako osećate mučninu, konzumiranje blage hrane poput slanih krekera ili tosta može pomoći, ističu obe.

"Suva skrobna hrana se lakše vari", dodaje Džentil.

„Varenje ugljenih hidrata počinje u ustima, i to je jedini makronutrijent kod koga se to dešava. Započinje rano i brzo prolazi kroz probavni sistem,“ objašnjava ona.

"Supe i čorbe mogu pomoći pacijentima da ostanu hidrirani, posebno ako imaju dijareju", napominje Džentil.

Đumbir ili limun takođe mogu pomoći kod mučnine.

Da li treba uzimati probiotike tokom terapije antibioticima

Rajt uvek preferira hranu kao prvi izbor, ali probiotici u obliku suplemenata mogu pružiti dodatnu podršku.

„Dodaci su dobra ideja jer verovatno ne možete konzumirati dovoljno probiotika kroz hranu,“ kaže Džentil.

Najkvalitetniji probiotici obično sadrže Lactobacillus ili Bifidobacterium, najčešće proučavane ljudske probiotike, prema Rajt.

Preporučuje se da sačekate dva do tri sata nakon doze antibiotika pre nego što uzmete probiotik kako bi se izbeglo uništavanje zdravih bakterija, savetuje ona.

Hrana koju treba izbegavati uz antibiotike

Budite pažljivi s ovom hranom, upozoravaju nutricionisti:

Grejpfrut: Može da ometa dejstvo nekih antibiotika, poput eritromicina, prema Nacionalnom centru za trovanje. Proverite uputstvo za vaš lek.

Pržena hrana i masne namirnice: Ove namirnice usporavaju pražnjenje želuca, što može izazvati osećaj sitosti i nelagodnosti, kaže Džentil.

Začinjena hrana: Može pogoršati mučninu kod nekih ljudi

Hrana bogata šećerom: Slatkiši, gazirana pića i peciva mogu hraniti štetne bakterije u crevima, dodatno narušavajući ravnotežu, objašnjava Rajt.

Alkohol: Može pogoršati neželjene efekte poput mučnine i dijareje, napominje Rajt.

Šta jesti za doručak tokom terapije antibioticima

Ako vaš antibiotik nije kontraindikovan s mlečnim proizvodima, kombinujte grčki jogurt sa bananama ili bobičastim voćem i dodajte čia semenke za dodatni izvor prebiotičkih vlakana, predlažu nutricionisti.

Druga opcija je činija ovsene kaše sa bananama i čia semenkama, kaže Džentil.

Šta jesti nakon završetka terapije antibioticima

Nastavite da konzumirate hranu bogatu probioticima i prebioticima kako biste brže obnovili crevnu floru i postigli odgovarajuću ravnotežu zdravih bakterija, preporučuje Rajt.

Istraživanja pokazuju da se mikrobiom kod većine zdravih odraslih osoba vraća u normalu nakon dva meseca.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.