Naučnici otkrili sedam molekula povezanih s dnevnim umorom: "Sad znamo da samo ovi suplementi pomažu"

Naučnici su otkrili biološki uzrok prekomerne dnevne pospanosti (EDS), u istraživanju koje bi moglo potpuno da promeni razumevanje ovog iscrpljujućeg stanja.

Prekomerna dnevna pospanost, koja povećava rizik od dijabetesa, gojaznosti, pa čak i srčanih oboljenja, dugo je bila pogrešno tumačena kao psihološki problem ili posledica drugih poremećaja spavanja.

Međutim, stručnjaci za spavanje iz bolnice Brigham and Women's Hospital u Bostonu sada su identifikovali sedam molekula u krvi koji su povezani sa ovim stanjem. U studiji objavljenoj u časopisu eBioMedicine, istraživači su istakli da ishrana i hormoni igraju ključnu ulogu u pojavi dnevnog umora, otkrivajući da omega-3 i omega-6 masne kiseline mogu imati zaštitni efekat protiv pospanosti tokom dana.

Istraživači su prikupili podatke o 877 prirodnih molekula u telu koji su pod uticajem hormona i spoljašnjih faktora poput ishrane, poznatih kao metaboliti. Nakon analize uzoraka krvi od 6.000 učesnika i anketiranja o učestalosti dremanja u različitim situacijama, otkriveno je sedam ključnih metabolita povezanih s EDS-om.

„Naša studija sugeriše da ishrana i genetika mogu imati važnu ulogu u razvoju ovog stanja. Kako otkrivamo šta se dešava na biološkom nivou, počinjemo da razumemo zašto dolazi do EDS-a, koji su rani znaci i kako možemo pomoći pacijentima“, rekao je dr Tariq Faquih, stručnjak za poremećaje spavanja iz pomenute bolnice.

Pokazalo se da su omega-3 i omega-6 masne kiseline – koje se nalaze u masnoj ribi, žumancima i orašastim plodovima – posebno povezane sa smanjenim rizikom od dnevne pospanosti. S druge strane, metaboliti poput tiramina, prisutnog u fermentisanoj i prezreloj hrani, povezani su s povećanim rizikom od pospanosti, naročito kod muškaraca. Tiramin je takođe povezan sa lošijim kvalitetom noćnog sna, što dodatno pogoršava dnevni umor.

Naučnici su identifikovali i tri molekula čije su vrednosti zavisile od pola, a hormoni poput progesterona povezani su sa procesima spavanja, uključujući i proizvodnju melatonina.

Iako rezultati ukazuju na moguće ciljeve za lečenje EDS-a, uključujući promene u ishrani, istraživači ističu da su potrebna dodatna ispitivanja. Na primer, pospanost je procenjivana putem upitnika, a ne laboratorijskim testovima, što može uticati na preciznost rezultata. Takođe, teško je tačno utvrditi koncentraciju svih metabolita u telu.

„Sledeći korak bi mogao biti klinički test, kako bismo videli da li ishrana bogata omega-3 i omega-6 masnim kiselinama može smanjiti rizik od EDS-a“, dodao je dr Faquih.

Procenjuje se da EDS pogađa trećinu populacije u SAD-u, povećavajući rizik od srčanih oboljenja, gojaznosti, pa čak i prevremene smrti.

U međuvremenu, britanski istraživači su otkrili da omega masne kiseline mogu igrati ključnu ulogu u prevenciji Alchajmerove bolesti kod žena. Naučnici sa King's College London i Queen Mary University London otkrili su da žene sa ovim oboljenjem imaju znatno niži nivo zdravih nezasićenih masti u krvi, što bi moglo da objasni zašto je bolest češća među ženama i da otvori put za nove preventivne terapije.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.