Zašto su današnji prvaci slabiji od prethodnih generacija: Dr Ranko Rajović otkriva ključne greške roditelja

Sve češće čujemo upozorenja stručnjaka da se današnja deca razvijaju drugačije nego ranije, a jedan od onih koji na to godinama ukazuje je dr Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja. On upozorava na zabrinjavajući trend: svaka nova generacija dece koja upisuje prvi razred, kaže, u nekim segmentima je slabija od prethodne. Razlog za to, objašnjava, nije u samoj deci, već u načinu života koji smo im nesvesno nametnuli.

Brze promene u okruženju, tehnologija i savremeni stil roditeljstva doveli su do toga da roditelji, iako vođeni najboljim namerama, često prave greške koje mogu usporiti razvoj deteta.

Jedna od najvećih, smatra Rajović, jeste prezaštićivanje.

Deca pod „staklenim zvonom“

Mnogi roditelji danas decu drže pod svojevrsnim „staklenim zvonom“. Strah od povrede, prljavštine ili neuspeha doveo je do toga da mališanima često ne dozvoljavamo ni ono što je prirodno i potrebno za njihov razvoj.

Kako objašnjava Rajović, majke pod uticajem hormona oksitocina imaju snažan instinkt da zaštite bebu, pa ponekad čak i nesvesno ograničavaju njeno kretanje - na primer, pridržavajući joj glavu kako se ne bi pomerala. Upravo tu se, kaže, često vidi razlika između majčinskog i očinskog pristupa.

„Očevi imaju drugačiji odnos prema deci - oni ih okreću, vrte, podižu i bacaju u igri. Upravo takve aktivnosti šalju impulse u mozak i pomažu sazrevanje nervnih puteva“, objašnjava on.

Poenta, naravno, nije u tome da dete izlažemo opasnosti, već da mu dozvolimo kontrolisane rizike. Kada dete savlada prepreku – bilo da se popelo na drvo, preskočilo baricu ili naučilo da vozi bicikl - njegov mozak uči, a samopouzdanje raste.

Kada dete postane centar porodice

Druga velika promena u savremenom roditeljstvu jeste to što su deca danas često postavljena u centar porodice.

Roditelji, bake i deke neretko se trude da mališanima ispune svaku želju. Ako nešto ne kupe mama i tata, kupiće baka ili deka. Na prvi pogled to deluje kao ljubav i pažnja, ali dugoročno može stvoriti pogrešan obrazac.

„Dete mora da bude deo porodice, a ne njen centar“, ističe Rajović.

Nekada su deca od malih nogu imala svoje obaveze u kući - pomagali su roditeljima, sređivali svoju sobu, donosili hleb iz prodavnice. Danas, međutim, mnogi predškolci jedva da imaju bilo kakva zaduženja.

Kada se svaka želja ispuni odmah, dete ne razvija toleranciju na frustraciju. A upravo je ta sposobnost da sačekamo, potrudimo se i ponekad prihvatimo „ne“ jedna od ključnih životnih veština.

Mozak se razvija kretanjem

Još jedan problem koji Rajović često ističe jeste nedostatak kretanja.

„Živa bića koja se ne kreću su biljke i one nemaju neurone“, slikovito objašnjava on.

Kod dece je situacija upravo suprotna: mozak se razvija kroz pokret. Trčanje, skakanje, puzanje, okretanje - sve su to aktivnosti koje aktiviraju različite regije mozga i pomažu razvoj nervnih veza.

Međutim, danas nije retkost da roditelji decu voze u kolicima čak do četvrte ili pete godine. Posledica je, kaže Rajović, to što mnoga deca imaju slabe noge, pa se dešava da predškolci ne mogu ni da urade pravilan čučanj, a da ne izgube ravnotežu.

Puzanje je, na primer, izuzetno važno za razvoj mozga, ali ga neki roditelji sprečavaju zbog straha od prljavog poda. Upravo zato stručnjaci savetuju da detetu obezbedimo bezbedan prostor u kojem može slobodno da istražuje i kreće se.

Ekrani i telefoni kao dopaminska zamka

Poseban izazov savremenog detinjstva predstavljaju ekrani.

Video-igrice, društvene mreže i aplikacije dizajnirane su tako da stalno stimulišu mozak. Dok dete igra igricu, u mozgu se luči dopamin – hormon koji je povezan sa fokusom i iščekivanjem nagrade. Istovremeno se aktiviraju i mehanizmi koji mogu stvoriti zavisnost.

Problem nastaje kada se dete vrati u realan svet. U poređenju sa brzim i stalno uzbudljivim digitalnim sadržajem, škola i svakodnevne aktivnosti deluju dosadno, pa se pažnja brzo gubi.

Neka neurološka istraživanja pokazuju i da prekomerna upotreba telefona može uticati na hipokampus, deo mozga važan za pamćenje i učenje.

Tri pravila za tehnologiju

Zbog toga Rajović roditeljima savetuje nekoliko jednostavnih, ali važnih pravila.

Prvo, ograničiti vreme pred ekranom. Do jedanaeste ili dvanaeste godine, smatra on, deca ne bi trebalo da imaju slobodan pristup pametnim telefonima, ili bi to vreme moralo biti strogo ograničeno - na primer pola sata dnevno ili sat vremena vikendom.

Drugo pravilo je da telefoni ne budu u dečjoj sobi. Mnoga deca, kaže, krišom koriste telefone kasno u noć, čak između jedan i tri ujutru, što ozbiljno narušava san i koncentraciju.

Treće pravilo odnosi se na period pred spavanje. Najmanje dva sata pre odlaska u krevet trebalo bi izbegavati ekrane, jer plavo svetlo šalje mozgu signal kao da je počeo novi dan i remeti hormone koji regulišu san.

Deca uče gledajući nas

Na kraju, Rajović podseća na nešto što roditelji često zaborave - deca najviše uče posmatrajući odrasle.

Ako roditelj ujutru prvo uzme telefon u ruke, a uveče zaspi gledajući u ekran, teško je očekivati da će dete razviti drugačije navike.

Zato savetuje jednostavne stvari: uključite decu u svakodnevne kućne poslove, pustite ih da pomognu oko pravljenja salate ili pranja sudova, čitajte im priče koje podstiču maštu i logičko razmišljanje i, što je najvažnije, omogućite im da odrastaju u pokretu.

Jer detinjstvo, kako kaže, nije zamišljeno da se provede pred ekranom, već u igri, istraživanju i stvarnom svetu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.