Nutricionisti imaju jedno pravilo za doručak: Zbog njega nemaju napade gladi tokom dana

Godinama slušamo istu dilemu: da li je doručak zaista najvažniji obrok u danu ili je to samo još jedna nutricionistička fraza koju ponavljamo iz navike. Ipak, kada pitate stručnjake koji se svakodnevno bave ishranom, odgovor je prilično jasan. Način na koji započnete jutro može da odredi kako će vam izgledati energija, koncentracija i apetit u ostatku dana.

Dok mnogi doručak preskaču ili ga svode na brzo pecivo i kafu, nutricionisti i dijetetičari upozoravaju da upravo jutarnji obrok ima moć da stabilizuje nivo šećera u krvi i spreči kasnije napade gladi. U proseku se preporučuje dnevni unos od oko 2.500 kalorija za muškarce i oko 2.000 za žene, a doručak bi trebalo da obezbedi između 300 i 500 kalorija. Međutim, mnogo važnije od same brojke jeste kvalitet hrane koja se nalazi na tanjiru.

Umesto rafinisanih ugljenih hidrata i takozvanih praznih kalorija, stručnjaci savetuju kombinaciju proteina, vlakana i zdravih masti. Upravo ta kombinacija daje dugotrajan osećaj sitosti i stabilnu energiju.

Proteini i vlakna kao temelj doručka

Nutricionista Rob Hobson dan započinje jednostavnom, ali nutritivno bogatom kombinacijom. Njegov doručak je grčki jogurt sa orašastim plodovima, semenkama i bobičastim voćem. Posebno ističe semenke koje naziva malim nutritivnim pojačivačima jer obezbeđuju vlakna i važne minerale poput magnezijuma. Čia semenke, koje su među najbogatijima vlaknima, često su deo ove jutarnje kombinacije.

Nutricionistkinja Gabrijela Pikok preferira slani doručak. Ona često priprema palačinke od brašna od leblebija koje kombinuje sa spanaćem i dimljenim lososom. Ovakva kombinacija obezbeđuje biljne proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline, što doprinosi dužem osećaju sitosti i stabilnijem nivou šećera u krvi.

Sličan pristup ima i nutricionistička terapeutkinja Hanie Vidimar koja zagovara pravilo "proteini na prvom mestu". Njeni jutarnji obroci najčešće uključuju jaja sa povrćem i avokadom ili čia puding sa jogurtom pripremljen prethodne večeri. Prema njenim rečima, proteini ujutru pomažu da se organizam stabilizuje i smanjuju potrebu za grickalicama tokom dana.

Celovite namirnice umesto prerađene hrane

Dijetetičarka Nikola Ladlam-Rejn bira doručak koji kombinuje fermentisane proizvode i zdrave masti. Na njenom tanjiru često se nalazi tamni ražani hleb od kiselog testa, premazan puterom od indijskog oraha, uz dodatak banane, borovnica i semenki. Fermentisani hleb može biti lakši za varenje, dok vlakna i zdrave masti doprinose dužem osećaju sitosti.

Nutricionistkinja Lili Sater jutro započinje šakšukom, jelom od jaja pečenih u sosu od paradajza i paprike. Ona ističe da je unos povrća već ujutru važan jer samo mali broj ljudi tokom dana uspe da dostigne preporučenih pet porcija voća i povrća. Paradajz je pritom bogat likopenom, snažnim antioksidansom koji se povezuje sa zdravljem srca.

Aliza Marogi vikendom priprema kombinaciju sočiva, spanaća, jaja i začinskog bilja. Mahunarke su odličan izvor vlakana, biljnih proteina i minerala, dok jaja obezbeđuju holin i vitamin D.

Na kraju, stručnjaci se slažu oko jednog pravila koje je jednostavno, ali često zaboravljeno. Doručak ne mora da bude komplikovan, ali bi trebalo da sadrži izvor proteina, vlakna i zdrave masti. Dodavanje semenki, orašastih plodova, povrća ili fermentisanih mlečnih proizvoda može i najjednostavniji obrok pretvoriti u nutritivno bogat početak dana.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.