Kilogrami se gomilaju, a ne znate zašto: 9 razloga zbog kojih možete da se gojite i kada ne jedete mnogo

Jedete slično kao ranije, ne primećujete da su porcije veće, ali pantalone postaju tesne, a broj na vagi raste. Kada nemamo jasno objašnjenje za višak kilograma, lako je da počnemo da preskačemo obroke i izbacujemo namirnice, uvereni da ćemo tako rešiti problem. Ipak, pre nego što uvedemo još jednu zabranu, važno je da pogledamo kako izgleda čitava naša svakodnevica.

Na telesnu težinu, osim hrane, utiču kretanje, san, stres, određeni lekovi i zdravstveno stanje. Zato nenamerno gojenje ne treba automatski pripisivati nedostatku discipline, posebno ako je promena nagla ili je prate druge tegobe.

Svakodnevne navike koje lako promaknu

1. Visokoprerađena hrana postala je osnova obroka

Pecivo usput, grickalice za računarom, gotov obrok kada stignemo kući. Kada se dan tako složi, možemo uneti mnogo energije, a da nemamo osećaj da smo pojeli nekoliko konkretnih obroka.

Mnogi ovakvi proizvodi imaju dosta kalorija u maloj količini, a relativno malo vlakana ili proteina koji doprinose sitosti. Važno je, međutim, razlikovati proizvode: zamrznuto povrće, običan jogurt i konzervirani pasulj takođe su prošli određenu obradu, ali mogu biti praktičan deo raznovrsne ishrane.

2. Ne računamo ono što popijemo

Zaslađena kafa, sok uz ručak, ledeni čaj i još jedno piće uveče lako ostanu van naše predstave o tome koliko smo tokom dana uneli hrane i pića. Ako postanu svakodnevica, mogu znatno povećati ukupan unos kalorija, iako veličina obroka ostaje ista.

3. Veći deo dana provodimo sedeći

Od automobila do kancelarijske stolice, pa do kauča, dan može da prođe uz vrlo malo kretanja. Čak i kada povremeno treniramo, vredi primetiti koliko smo aktivni tokom ostatka nedelje.

Duže sedenje i visok unos kalorične hrane i pića spadaju među faktore koji mogu doprineti povećanju težine. Kratka šetnja, odlazak peške do prodavnice i češće ustajanje predstavljaju ostvariv početak, naročito za ljude čiji posao podrazumeva sate za računarom.

4. Stalno prelazimo iz stroge dijete u povratak starim navikama

Nekoliko nedelja odricanja, brzo izgubljeni kilogrami, pa umor od pravila i povratak načinu ishrane koji nam je poznat. Takav krug može biti iscrpljujući, posebno kada svaki povratak kilograma doživimo kao lični poraz.

Plan koji možemo da pratimo samo dok izbegavamo druženja, trpimo glad i razmišljamo o sledećem obroku teško će se uklopiti u svakodnevni život. Korisnije je tražiti promene koje možemo da održimo i kada smo zauzeti, umorni ili na putovanju.

5. Obroci nas ne drže sitim

Ponekad jedemo često zato što obroci nisu dovoljno zasitni. Ako se uglavnom oslanjamo na peciva, slatkiše i grickalice, lako se dogodi da ubrzo ponovo tražimo nešto za jelo.

Povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice i izvori proteina mogu pomoći da obroci budu raznovrsniji i zasitniji. Ipak, ni nutritivno vredne namirnice ne treba posmatrati kao neograničene: ulje, orašasti plodovi i različiti namazi mogu znatno povećati energetsku vrednost obroka.

Kada uzrok treba tražiti i van tanjira

6. Spavamo premalo ili se budimo iscrpljeni

Posle loše prospavane noći često je teže pripremiti obrok, otići u šetnju i odoleti usputnom grickanju. Nedostatak sna povezan je sa većom glađu i većim unosom kalorija, a većini odraslih do 64 godine preporučuje se sedam do devet sati sna.

Ako teškoće sa spavanjem traju, važno je potražiti uzrok, umesto da svakodnevni umor prihvatimo kao nešto sa čim jednostavno moramo da živimo.

7. Stres menja naš odnos prema hrani

Neko pod pritiskom izgubi apetit, dok drugi počnu češće da jedu, naročito uveče, kada obaveze konačno stanu. Hrana tada može postati najdostupnija pauza i način da se nakratko osetimo bolje.

Vredi primetiti kada se to događa: da li smo gladni, iscrpljeni, uznemireni ili tokom dana nismo stigli da jedemo? Odgovor može pomoći da rešavamo ono što nam zapravo nedostaje, bez dodatnog kažnjavanja sebe.

8. Zdravstveno stanje ili terapija doprinose gojenju

Smanjena funkcija štitaste žlezde, sindrom policističnih jajnika i određena druga stanja mogu doprineti povećanju telesne težine. Uticaj mogu imati i pojedini lekovi, uključujući neke antidepresive, antipsihotike, kortikosteroide i lekove za dijabetes. Hronični stres takođe se ubraja među moguće faktore.

Ako se promena poklopila sa uvođenjem terapije, razgovarajte sa lekarom. Lekove ne treba samostalno ukidati, preskakati ili menjati zbog broja na vagi.

9. Ukupan unos je veći nego što nam deluje

Mali obrok ne mora da ima malo kalorija. Dodaci, prelivi, namazi, pića i nekoliko zalogaja između obroka mogu napraviti razliku koju ne primećujemo.

To nije razlog da svaki zalogaj pretvorimo u računicu, već da realnije sagledamo celinu. Ako težina postepeno raste, može biti korisno da nekoliko dana zabeležimo obroke, pića, kretanje i spavanje, pa da sa stručnjakom procenimo šta se promenilo.

Naglo povećanje težine zahteva drugačiju pažnju od postepenog dobijanja kilograma. Ono može biti posledica zadržavanja tečnosti, naročito ako se jave otoci nogu ili sve izraženiji nedostatak vazduha. Takve promene treba što pre prijaviti lekaru, a kod jakog otežanog disanja potražiti hitnu pomoć.

Pre nove dijete, zato, ima smisla postaviti nekoliko konkretnijih pitanja: šta se promenilo u našem danu, koliko spavamo, kako se osećamo i da li smo počeli da uzimamo novu terapiju? Od tih odgovora zavisi i sledeći korak.

(Ona.rs / Healthline)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.