"Od smeha mi ispada mozak": Učiteljici govorili da umišlja, dok je 14 godina slušala pogrešne dijagnoze

Kada se mlada žena požali lekarima da joj se privremeno zamuti vid, da trne u prstima, da se onesvesti nakon vežbanja ili da dobije jak napad glavobolje čim se nasmeje - očekuje da će je neko ozbiljno saslušati. Ali Šeli Gunou, 26-godišnja učiteljica iz Južne Karoline, više od 14 godina slušala je samo jedno: „To je stres“, „To je zbog težine“, „Mladi ste, nije ništa ozbiljno“.

Tek nakon gotovo decenije i po simptoma koji su dolazili i odlazili, pogoršavali se pa se utišavali, Šeli je konačno dobila odgovor koji je menjao sve: dijagnostikovana joj je kijari malformacija - stanje u kojem se donji deo mozga spušta tamo gde ne bi smeo, u kičmeni kanal, stvarajući pritisak koji izaziva simptome od vrtoglavica, do nesvestice i gubitka vida.

Ili, kako je ona sama jednom rekla kroz suze i humor koji je održava:
„Imam glavobolju kad se nasmejem, jer mi mozak bukvalno ispada.“

To nije metafora. To je njena realnost.

Godine pogrešnih procena

Problemi su počeli još u detinjstvu. Šeli je bila razdražljiva beba, teško se smirivala, imala je neuobičajeno veliku glavu i bila je često umorna. Njeni roditelji su već tada posumnjali da nešto nije u redu - ali su njihove brige odbačene.

Njena priča počinje već na rođenju: Šeli je došla na svet carskim rezom, jer je bila okrenuta naopako, sa glavom visoko pod rebrima majke.
Progutala je mnogo plodove vode, a do šesteog meseca morala je da nosi držač za kukove. Neurolog ju je video još kao bebu - ali tada nije bilo reakcije.

Sa desetak godina, stvari su postale ozbiljnije.

godine završila je u bolnici zbog jakih migrena. CT i magnetna rezonanca pokazale su blagi hidrocefalus - nakupljanje moždane tečnosti - ali su lekari procenili da nije alarmantno. Dobila je terapiju i bila poslata kući.

Simptomi su, međutim, ostali. A onda se samo nizalo:

• epizode nesvestice
• zamagljen vid
• trnjenje ruku
• talasi mučnine
• osećaj toplote i slabosti
• „zamrzavanje“ ujutru, kao da telo ne može da se probudi

Lekari su sve to pripisivali težini, hormonskom disbalansu, umoru, anksioznosti.

Ali Šeli je znala: „Nešto ne štima. Ovo nije normalno za moje godine.“

Dan kada se sve promenilo

Posle drastičnog gubitka kilograma - više od 20 kilograma - simptomi nisu nestali, što je konačno demantovalo ono što su joj godinama pričali.

U januaru 2022. godine, nakon časa vožnje sobnog bicikla, samo je ustala - i odmah se srušila.
To je bio trenutak kada ju je njena intuicija definitivno upozorila: „Ovo nije umor. Ovo nije moj životni stil. Ovo je nešto drugo.“

Ubrzo zatim desio se novi incident. Prilikom jednog napada vrtoglavice, ostala je zaglavljena u toaletu na poslu, potpuno nesposobna da ustane. Njen verenik ju je izneo iz škole, uspaničen.

To je bio prekretni momenat.
Upućena je neurologu, urađen je MRI - i konačno: kijari malformacija od 4 mm.

To objašnjava skoro sve - i glavobolje, i nesvestice, i mučnine, i trnjenje ruku, i vid koji „nestaje“.

Ipak, bilo je još komplikacija

Na kontrolnom pregledu, neurolog je posumnjao da njeno stanje možda nije samo kijari malformacija.
Postojale su indicije da je u pitanju i pseudotumor cerebri, stanje koje imitira tumor mozga, ali ga zapravo nema - već se radi o poremećaju u pritisku cerebrospinalne tečnosti.

A tu je i njena istorija: hidrocefalus iz detinjstva i uvećane moždane komore.
Sve to zajedno ukazuje da se njena borba vodi još od prvog dana života.

„Duboko u sebi znala sam da lekar više ne priča o nečemu banalnom - znala sam da se krupno menja slika onoga kroz šta prolazim“, rekla je.

Konačno objašnjenje

Neurolog joj je jednom prilikom pokazao model lobanje.

Objasnio joj je da moždane tonzile, deo malog mozga, stoje prenisko i da se guraju ka otvoru kroz koji prolazi kičmena moždina.
Time ometaju protok moždane tečnosti i vrše pritisak na nerve.

Rezultat:

• glavobolje
• utrnulost
• vrtoglavice
• mučnina
• gubitak ravnoteže
• „isijavanje“ bola u vrat i ramena

„Najzad sam imala odgovor, ali i osećaj frustracije. Godinama su simptomi bili tu, a niko nije povezao tačke“, rekla je.

Živi sa stalnim simptomima - ali odbija da odustane

Iako i dalje čeka konačan plan lečenja, njen život je potpuno promenjen.
Šeli sada vodi računa o svakom pokretu - kako ustaje, kako se saginje, kako vežba, koliko dugo stoji.

„I dalje imam vrtoglavice, slabije vidim kad se naglo pomerim, lako se zadišem, brzo se umorim. Nekad mi je teško i da samo pogledam nagore ili da se sagnem da zavežem pertle.“

Ali uprkos svemu, ona je:

• nastavnica u punom radnom vremenu
• kreatorka sadržaja na mrežama
• manekenka
• trenira za Hi-roks trku, uz prilagođene vežbe

Njen moto je jednostavan:

„Moje stanje postoji, ali ne određuje moje granice.“

Glas za sve žene čiji se simptomi potcenjuju

Najveći deo svog iskustva posvetila je jednoj misiji: da žene znaju da imaju pravo da veruju svom telu.

„Ljudi vide mene kako vežbam, smejem se, radim... i misle da sam dobro. Ne vide sate vrtoglavice, pritiska u glavi i borbe da ostanem budna. Zato želim da budem glas svih koji žive sa nevidljivim bolestima.“

Posebno želi da ohrabri:

• plus-sajz žene
• žene sa hroničnim oboljenjima
• žene čiji se simptomi minimizuju
• žene koje nose više uloga odjednom

„Možete tražiti drugo mišljenje. Možete insistirati na pregledu. Možete živeti punim plućima i kad je teško“, poručuje.

Život pun simptoma, ali i puna snage

Šeli danas živi u stanju stalnog opreza - ali i stalne volje.
Njen život je primer da se hrabrost ne meri time koliko smo jaki kada je lako, već koliko nastavimo da se krećemo kada telo kaže „stani“.

Kako sama kaže:

„Moj život je pun, smislen i ambiciozan - ne zato što su moji neurološki problemi nestali, nego zato što sam naučila da živim zajedno sa njima, ali i dalje idem napred.“

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.