Nemojte da pijete kafu čim otvorite oči - evo kada daje najdužu energiju tokom dana

Za mnoge u Srbiji dan ne počinje bez kafe.Ona je ritual, pauza, društveni trenutak i mali lični luksuz. Ipak, stručnjaci sve češće upozoravaju da nije presudno samo koliko kafe pijemo - već i kada je pijemo.

Ako želite stabilnu energiju, bolji fokus i mirniji san, vreme ispijanja kafe može igrati mnogo veću ulogu nego što mislite.

Kada kafa ima najveći efekat

Naš organizam funkcioniše po cirkadijalnom ritmu - unutrašnjem satu koji reguliše budnost, san i hormone. Jedan od ključnih hormona je kortizol, koji prirodno raste ujutru i pomaže nam da se razbudimo.

Kortizol dostiže vrhunac ubrzo nakon buđenja, a zatim postepeno opada. Upravo zato stručnjaci savetuju da ne posežete za kafom odmah po otvaranju očiju.

Ako sačekate oko 60 do 90 minuta nakon buđenja, efekat kofeina može biti jači i dugotrajniji. Telo će imati priliku da se prirodno razbudi, a kafa će dodatno pojačati budnost umesto da je "preklopi".

Sredina do kasno jutro - između 9.30 i 11.30 časova - za većinu ljudi je optimalan period za prvu šolju. Posebno ako je popijete nakon doručka, čime smanjujete rizik od nelagodnosti u želucu.

Rani popodnevni pad energije

Drugi idealan trenutak za kafu je period između podneva i 15 časova. Tada mnogi osećaju pad energije nakon obroka, poznat kao postprandijalna pospanost.

Kofein blokira adenozin - hemikaliju koja se nakuplja u mozgu i izaziva osećaj pospanosti. Zato šolja kafe u tom periodu može pomoći da završite radni dan sa više fokusa.

Ipak, važno je znati da svako drugačije metaboliše kofein. Nekima popodnevna kafa neće smetati, dok kod drugih može poremetiti san.

Kada izbegavati kafu

Nakon 15 časova, posebno ako planirate spavanje oko 23 časa, preporučuje se izbegavanje kofeina. Organizam prosečno metaboliše kofein između šest i osam sati, a kod nekih i duže.

Kasna kafa može dovesti do:

• otežanog uspavljivanja
• plićeg sna
• jutarnjeg umora i razdražljivosti
• poteškoća sa koncentracijom

Ako primećujete da vam san nije kvalitetan, pokušajte da poslednju kafu popijete najkasnije oko 14 časova.

Kafa i stres - oprezna kombinacija

U periodima pojačanog stresa, kofein može dodatno stimulisati nervni sistem. Privremeno povećava krvni pritisak i puls, što kod osetljivih osoba može izazvati nervozu, lupanje srca ili anksioznost.

Ako se već osećate napeto, možda je bolji izbor zeleni čaj ili kafa sa smanjenim sadržajem kofeina.

Lekovi i kafa - šta treba znati

Kofein može uticati na delovanje pojedinih lekova, uključujući:

• lekove za razređivanje krvi
• antidepresive
• lekove za krvni pritisak
• lekove za štitnu žlezdu
• antibiotike
• suplemente poput gvožđa, cinka i magnezijuma

Ako uzimate terapiju, razmaknite vreme ispijanja kafe i uzimanja leka.

Trudnicama se preporučuje da ne prelaze unos od 200 miligrama kofeina dnevno - što je približno jedna veća šolja.

Kako da izvučete maksimum iz kafe

Ako želite dugotrajniju energiju bez naglog pada:

• sačekajte barem sat vremena nakon buđenja
• pijte kafu nakon obroka
• izbegavajte je posle 15 časova
• slušajte reakcije svog tela

Kafa sama po sebi nije neprijatelj - naprotiv, umerena konzumacija može imati i pozitivne efekte na srce i koncentraciju. Ključ je u ravnoteži i pravom tajmingu.

Jer nije poenta u još jednoj šolji - već u pravom trenutku.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.