Samo u ovaj tačan sat smete popodne da zadremate, a da ne pokvarite noć: Živnete bolje nego od duplog espresa

Ukoliko vas muči popodnevni umor i pad koncentracije nakon ručka, pravo vreme za popodnevnu dremku koje preporučuju stručnjaci za spavanje može vam brzo povratiti energiju, poboljšati raspoloženje i izoštriti fokus bez narušavanja noćnog sna.

Svi dobro znate onaj osećaj kada kazaljka na satu pređe podne, a glava postane toliko teška da vam se i najjednostavniji zadaci na poslu ili kod kuće čine kao nesavladive prepreke. Obično u tim trenucima posežete za još jednom šoljicom jake kafe, nadajući se da će nas kofein magično podići i vratiti u život. Satima se borite sa sopstvenim telom i teškim kapcima, iako vam organizam sasvim jasno šalje signale da mu je potreban samo kratak predah kako bi nastavio dalje kroz dan.

Dremanje tokom dana u našem društvu često ima neopravdano lošu reputaciju, pa se na ljude koji vole da prilegnu posle ručka neretko gleda kao na lenjivce koji uzalud troše vreme. Nauka, međutim, u potpunosti staje na stranu onih koji imaju ovaj popodnevni običaj, dokazujući da nekoliko minuta sna može učiniti čuda za vaš mozak i telo.

Ključ uspeha i dobre energije ne leži u dužini spavanja, već u odabiru idealnog trenutka koji se savršeno poklapa sa vašim prirodnim biološkim ritmom.

Stručnjaci za spavanje slažu se da pogrešno odabrano vreme za odmor može doneti više štete nego koristi, ostavljajući vas još umornijim i mrzovoljnijim nego što ste bili pre nego što ste legli. Zbog toga je važno razumeti kako funkcioniše vaš unutrašnji sat i kako da popodnevni odmor iskoristite na najbolji mogući način.

U nastavku vam otkrivamo tačno u koji sat treba da sklopite oči i kako ta kratka navika utiče na vaše pamćenje, koncentraciju, pa čak i na fizički oporavak mišića.

Kada je idealan trenutak da sklopite oči

Istraživanja pokazuju da se savršen „prozor” za spavanje tokom dana otvara između 13 i 15 časova, kada naše telo prirodno doživljava blagi pad budnosti.

Nutricionistkinja Danijela Smajli objašnjava da, ako bi morala da izabere jedan idealan period za odmor, to bi svakako bilo rano popodne. Ovaj termin se savršeno poklapa sa našim cirkadijalnim ritmom, što nam omogućava da napunimo baterije, a da pritom ne poremetimo dragoceni noćni san koji nam predstoji.

Kratak odmor u ovom delu dana donosi brojne prednosti, uključujući bolju koncentraciju, veću produktivnost i brži fizički oporavak, a iz kreveta ćete ustati sveži umesto dezorijentisani i mrzovoljni.

Najbolje je da na ove kratke dremke gledate kao na alat za oporavak, a ne kao na zamenu za kvalitetan noćni san. Dovoljno je samo 10 do 30 minuta odmora da se smanji takozvani pritisak spavanja – biološki nagon za snom koji se nakuplja tokom dana – i da se mozak oporavi od mentalnog umora pre nego što upadne u faze dubokog sna iz kojih se teško budimo.

Kako popodnevni odmor pomaže mozgu da skladišti informacije

Možda zvuči iznenađujuće, ali vaš mozak ostaje izuzetno aktivan čak i tokom kratke dremke, radeći punom parom na sređivanju svega što ste tog dana doživeli. Umesto da se samo odmara, siva masa tada aktivno jača neuronske veze koje su ključne za učenje i pamćenje.

Naučni podaci sugerišu da san pomaže da se novostečene informacije prebace iz kratkoročne u dugoročnu memoriju, čime se oslobađa prostor za usvajanje novih znanja u nastavku dana.

Istraživanja potvrđuju da dremka od oko pola sata značajno poboljšava kodiranje memorije, što nam pomaže da lakše zadržimo i kasnije prizovemo važne podatke. Ova navika može biti od ogromne koristi studentima, ljudima koji rade u smenama ili svima onima koji se svakodnevno bave zahtevnim mentalnim poslovima.

Kratko povlačenje u tišinu i san priprema vaš intelektualni sistem za sve izazove koji vas čekaju do odlaska na večernje spavanje.

Brzi oporavak za umorne mišiće i telo nakon napornog rada

Prednosti popodnevnog odmora ne oseća samo naša glava, već i naše telo dobija preko potreban prostor za regeneraciju i lečenje. Tokom sna organizam prelazi u restorativno stanje u kom usmerava energiju ka obnavljanju oštećenih tkiva, popunjavanju energetskih zaliha i oslobađanju hormona rasta koji su zaduženi za oporavak mišića.

Čak i sasvim kratak odmor može drastično smanjiti osećaj fizičke iscrpljenosti nakon treninga ili teškog fizičkog rada na poslu ili u bašti.

Zvanični podaci pokazuju da dnevni san direktno podržava fizičke performanse, uključujući našu snagu, izdržljivost i brzinu reakcije u prostoru. Danijela Smajli naglašava da je dremka zbog toga izuzetno korisna za ljude sa fizički zahtevnim poslovima i aktivnim načinom života. Naravno, nekoliko minuta u krevetu ne može zameniti pravilnu ishranu, hidrataciju ili dobar noćni san, ali svakako predstavlja besplatan i svima dostupan lek za umorno telo.

Par navika čuva san i tokom noći

Kvalitetan odmor tokom dana je odlična stvar, ali je podjednako važno izgraditi zdrave svakodnevne navike koje podržavaju vašu energiju i garantuju mirnu noć. Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih koraka koje svako od nas može lako da primeni u svom domu:

• Držite se doslednog rasporeda spavanja tako što ćete odlaziti u krevet i buditi se u isto vreme svakog dana, čak i tokom vikenda.
• Vežbajte redovno, jer fizička aktivnost dokazano poboljšava kvalitet sna, ali izbegavajte naporne treninge neposredno pre odlaska na spavanje.
• Pripazite na unos kofeina i alkohola u kasnim popodnevnim satima, pošto ove supstance mogu ozbiljno narušiti duboke faze sna.
• Stvorite opuštajuću večernju rutinu koja isključuje gledanje u ekrane telefona i televizora, a uključuje čitanje knjige ili lagano istezanje.
• Jedite balansirane obroke tokom dana i izbegavajte da odlazite u krevet previše gladni ili previše siti.

Pametno tempirana dremka od 10 do 30 minuta između 13 i 15 časova jeste najbolji način da osvežite um i telo bez bojazni da ćete noću brojati ovce.

Ne zaboravite da popodnevni odmor nikada ne bi smeo da postane trajna zamena za redovnih osam sati sna tokom noći. Kvalitetan san se ne dešava slučajno, već je on direktna posledica vaših svakodnevnih životnih navika koje svesno negujete.

(Ona.rs / EatingWell)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.