Kako da budete manje glupi: Neke navike vam kradu pamet i štete mozgu, a smatrate ih skroz normalnim

Ima jedna neprijatna stvar u vezi sa našim mozgom, a to je da mu često ne nanosimo štetu velikim odlukama, već sitnim navikama koje ponavljamo iz dana u dan.

Nikada nismo imali više informacija na dohvat ruke. Jednim klikom možemo da saznamo gotovo sve, da naučimo nešto novo, da pročitamo mišljenje stručnjaka ili da rešimo problem koji nas muči. Živimo u vremenu u kojem je znanje dostupnije nego ikada ranije.

A opet, sve više ljudi govori isto - teško im je da se skoncentrišu, zaboravljaju stvari koje su malopre pročitali, osećaju mentalni umor i imaju utisak da im je pažnja kraća nego ranije.

Problem nije nužno u količini informacija koje primamo, već u načinu na koji ih naš mozak obrađuje. Istraživanja iz oblasti kognitivne psihologije i neuronauke pokazuju da neke svakodnevne navike, koje nam deluju bezazleno ili čak korisno, mogu da oslabe sposobnosti poput pažnje, pamćenja i dubokog razmišljanja.

Dobra vest je da se mozak menja. Ono što svakodnevno vežbamo - to i jačamo. Zato je važno obratiti pažnju na tri navike koje stručnjaci posebno izdvajaju.

Multitasking nije znak da ste pametniji, već da mozak stalno prekidate

Mnogi ljudi veruju da su uspešniji zato što mogu da rade više stvari odjednom. Odgovaranje na poruke dok gledate mejlove, slušanje podkasta dok radite, proveravanje telefona svakih nekoliko minuta - sve to često izgleda kao znak dobre organizacije.

Međutim, multitasking nije ono što mislimo da jeste.

Mozak zapravo ne radi više zahtevnih stvari istovremeno. On samo veoma brzo prebacuje pažnju sa jednog zadatka na drugi. A svako takvo prebacivanje ima cenu.

Kada prekinete jednu aktivnost da biste pogledali obaveštenje na telefonu, deo vašeg uma i dalje ostaje vezan za prethodni zadatak. Nastaje ono što istraživači nazivaju mentalnim šumom - osećaj da ste stalno zauzeti, ali da vam je teško da se potpuno usredsredite.

U velikom pregledu istraživanja objavljenom 2018. godine u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka, istraživači sa Univerziteta Stenford analizirali su više od decenije podataka o vezi između medijskog multitaskinga i kognitivnih sposobnosti.

Njihovi zaključci nisu bili ohrabrujući.Ljudi koji su češće koristili više medijskih sadržaja istovremeno imali su slabije rezultate u oblastima kao što su radna memorija i održavanje pažnje. Nijedno istraživanje obuhvaćeno njihovom analizom nije pokazalo da intenzivno prebacivanje između različitih sadržaja donosi prednost za mozak.

Još zanimljivije je to što osobe koje često praktikuju multitasking uglavnom nisu svesne da im sposobnosti opadaju. Često sebe procenjuju kao veoma efikasne, dok testovi pokazuju drugačiju sliku.

Drugim rečima - mozak može da vas ubedi da radite bolje nego što zaista radite.

Rešenje nije da potpuno izbacite sve ometajuće faktore iz života, jer to nije realno. Važnije je da uvedete naviku da završite jednu stvar pre nego što pređete na drugu. Duboka koncentracija nije urođena privilegija nekolicine ljudi - ona je sposobnost koja se vežba.

Satima gledamo sadržaj, ali sve manje razmišljamo o njemu

Postoji velika razlika između toga da nešto vidite i da to zaista razumete.

Možete za jedno veče pogledati desetine video snimaka, pročitati veliki broj objava i saznati gomilu informacija. Ali kada vas neko sutradan pita šta ste tačno naučili, odgovor često nije tako jednostavan.

Savremeni digitalni sadržaj napravljen je tako da ga što lakše konzumiramo. Sledeći video se automatski pokreće, objave se nižu jedna za drugom, algoritmi biraju šta ćemo videti.

Sve je prilagođeno tome da ne moramo mnogo da zastanemo, a upravo je zastajanje važno za kritičko razmišljanje i pamćenje.

Pregled istraživanja objavljen 2023. godine u časopisu "Frontiers in Cognition" bavio se uticajem digitalnih tehnologija i društvenih mreža na kognitivne sposobnosti, uključujući pažnju, pamćenje i procenu informacija.

Istraživanja ukazuju da stalna izloženost algoritamski biranom sadržaju može biti povezana sa slabijom sposobnošću procene informacija i donošenja odluka, posebno kada smo navikli da sadržaj samo primamo, bez dublje obrade.

Tu se pojavljuje pojam kognitivnog rasterećenja.

To znači da deo mentalnog rada prepuštamo spoljnim alatima - telefonu, pretraživačima, aplikacijama i drugim sistemima. Naravno, to nije nužno loše. Ljudi su oduvek koristili alate da olakšaju sebi život.

Problem nastaje kada prestanemo da vežbamo sopstveno razmišljanje.

Ako za svako pitanje odmah tražimo gotov odgovor, ako tuđe mišljenje upoznajemo pre nego što formiramo svoje, ako preskačemo trenutak kada treba sami da rešimo problem - mozak dobija manje prilika da razvija sposobnosti koje su mu potrebne.

Mala promena može mnogo da znači. Kada pročitate nešto zanimljivo, pokušajte da zastanete nekoliko sekundi i zapitate se - šta ja zapravo mislim o ovome? Šta sam naučio? Da li se slažem?

Ta kratka pauza pravi razliku između pukog gledanja i pravog učenja.

Uvek birate lakši put, a mozak zbog toga manje vežba

Treća navika možda je najteža za prihvatanje jer zvuči nelogično.

Svi prirodno težimo jednostavnijem putu. Ako postoji kraće objašnjenje, radije ćemo ga pročitati. Ako postoji gotov odgovor, lakše nam je da ga prihvatimo nego da sami tražimo rešenje, ali upravo ta potreba za stalnom lakoćom može da oslabi način na koji učimo.

Kognitivni psiholog Robert Bjork sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu decenijama je proučavao ono što je nazvao "poželjne teškoće" - situacije kada nešto u trenutku deluje teže, ali dugoročno dovodi do boljeg učenja.

Na primer, aktivno prisećanje informacija, ponavljanje gradiva sa razmacima i suočavanje sa složenim problemima zahtevaju više truda nego jednostavno čitanje istog teksta više puta.

Ali upravo taj trud pomaže mozgu da znanje učini trajnijim.

Osećaj da vam je nešto teško ne znači da ne napredujete. Često znači upravo suprotno - da mozak radi.

Zato je korisno ponekad izabrati knjigu koja vas izaziva, problem koji zahteva razmišljanje ili razgovor sa osobom čije mišljenje nije isto kao vaše.

Mozak, kao i mišić, ne jača kada stalno radi ono što mu je najlakše.

Inteligencija nije nešto što samo imate, već nešto što svakodnevno oblikujete

Važno je naglasiti da ove navike ne znače da ste "pokvarili" svoj mozak ili trajno izgubili sposobnosti.

Istraživanja o neuroplastičnosti pokazuju da se mozak menja tokom celog života. Navike koje ste razvili mogu se menjati, baš kao što su i nastale.

Poenta nije da živite bez telefona, interneta ili savremenih tehnologija. Oni su deo svakodnevice i mogu biti izuzetno korisni, ali način na koji ih koristite pravi razliku.

Ako svakog dana vežbate pažnju, ako razmišljate pre nego što prihvatite tuđe mišljenje i ako ne bežite od mentalnog napora,  dajete svom mozgu ono što mu je potrebno, jer inteligencija nije samo ono što ste dobili rođenjem. Ona se svakodnevno oblikuje načinom na koji usmeravate svoju pažnju, rešavate probleme i učite.

(Ona.rs / Forbes Srbija)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.