Narod ostade bez dinara zbog vađenja krvi: Pravite greške zbog kojih privatne analize ne vrede u domu zdravlja

Redovno vađenje krvi mnogima stvara nedoumice, a tajna je u tome što se rezultati analiziraju drugačije ako vas muči bolest ili ako samo idete na redovan godišnji pregled.

Priznajte, koliko ste se puta nasekirali kada izvadite krv u privatnoj laboratoriji, pošteno platite iz svog džepa, a onda odete kod lekara u dom zdravlja i on vam saopšti da taj papir ne važi? Odmah vas pošalju u njihovu laboratoriju da ponovo zavrnete rukav. Većina ljudi se u tom trenutku iznervira i pomisli da je u pitanju čista birokratija, ali iza svega stoji debela medicinska logika.

Poznati stručnjak, profesor doktor Andrija Bogdanović, internista hematologije za visokodijagnostikovanu hematološku dijagnostiku Kliničkog centra Srbije, razrešio je ovu misteriju i objasnio da razloga za ponovno odlazak pod iglu ima napretek.

Zašto lekaru ne vredi vaš nalaz od prošle nedelje?

Ljudski organizam nije mašina, već živ sistem u kom se situacija menja iz sata u sat. Zbog inercije i dugogodišnjeg rada, lekari imaju tačno razrađen pristup kada posmatraju određene brojeve na papiru. Pojedine vrednosti u krvi važe svega dan ili dva. Ukoliko je neko ozbiljno bolestan, njegovi parametri mogu drastično da skoče ili padnu iz dana u dan.

Kod teških hematoloških bolesnika koji leže u bolnici i primaju hemoterapiju, krvna slika važi samo jedan dan. Zbog toga se njima krv vadi svakog ili svake drugog dana. Sa druge strane, za pacijente koji u bolnicu dolaze od kuće, nalaz može biti star i do desetak dana, pod uslovom da nema naglog pogoršanja.

Kako sedenje u čekaonici može spasiti stvari

Odutupanja u nalazima nisu uvek znak za paniku. Kada pogledate referentne vrednosti na papiru i vidite da pojedini brojevi beže za manje od pet odsto, a pritom se osećate sasvim dobro i nemate nikakve tegobe, to lekarima samo skraćuje posao. Međutim, ako su odstupanja veća od pet do deset odsto, to nikada nije slučajnost.

Zanimljivo je da normalni parametri uopšte nisu strogo ukovani u kamen. Na primer, broj leukocita kod potpuno iste osobe može se promeniti u roku od svega 20 minuta. Upravo zbog te dinamičnosti u krvotoku, izuzetno je važno da pre samog uboda igle malo poseditite u čekaonici. Sedenjem se cirkulacija smiri, pa su i dobijeni rezultati daleko tačniji.

Sveto trojstvo vašeg nalaza

Kada lekar uzme vaš nalaz u ruke, on ne gubi vreme gledajući sve redom, već se odmah fokusira na tri osnovne i najvažnije vrednosti od kojih sve počinje.

Hemoglobin – glavni pokazatelj da li ste anemični i da li vam fali gvožđa.

Leukociti – bela krvna zrnca koja jasno ukazuju na to da li se u telu razvija neka upala ili zapaljenski proces.

Trombociti – krvne pločice zadužene za zgrušavanje krvi.

Ukoliko je uz sve ovo i leukocitarna formula približno u granicama normativala, reč je o relativno urednoj krvnoj slici i tu više nema mnogo šta da se dodaje.

Kako vas slatko i masno od sinoć prevari na analizi

Nije svejedno šta ste stavili u usta veče pre odlaska u laboratoriju, ali morate znati šta hrana zapravo kvari. Samo jelo ne utiče na samu krvnu sliku, ali i te kako menja biohemijske parametre. Svaka kasna i teška večera oslikaće se sutradan na papiru kroz nivoe masnoća i drugih biohemijskih materija. Ako radite proveru šećera u krvi, to se obavezno radi isključivo na prazan stomak.

Uopšteno posmatrano, laboratorijske analize se dele na standardne, specifične i posebne markere koji se rade samo u vanrednim situacijama. Ukoliko su vam ti osnovni, standardni rezultati u redu, to je pouzdan znak da vam jetra i bubrezi rade kako treba, da su elektroliti u ravnoteži i da telo dobro reguliše šećer.

Koliko često stvarno treba ići na kontrolu? Ne slušajte internet

Ako se osećate dobro i nemate nikakvih zdravstvenih tegoba, provera krvne slike i osnovne biohemije jednom godišnje sasvim je dovoljna. Za mlađe ljude, do 40 ili 50 godina, taj godišnji sistematski pregled pruža potpunu sigurnost. Kod osoba starijih od 45 godina to ima još većeg smisla, naročito kada je u pitanju kontrola masnoća u krvi radi prevencije bolesti srca i krvnih sudova, zatim redovni ginekološki pregledi, kao i provera prisustva krvi u stolici.

U nekim zapadnim zemljama, poput Austrije i Nemačke, osiguravajuće kuće čak uslovljavaju pacijente – moraju imati štikliran godišnji sistematski pregled da bi im se produžila polisa zdravstvenog osiguranja za narednih godinu dana. Ipak, naši stručnjaci apeluju na sve vernike i domaćine da se ne igraju lekara na svoju ruku. Kada stignu rezultati, nikako ne treba tražiti dijagnoze po internetu i gledati najcrnje scenarije koje izbacuje „doktor Gugl”, već čoveka i njegovo zdravlje uvek treba posmatrati u celini i prepustiti reč školovanim lekarima.

(Ona.rs / RTS)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.