Ova aktivnost smanjuje rizik od srčanih bolesti za 41 odsto: Zbog čega je bolja od trčanja i hodanja

Plivanje nije namenjeno samo opuštanju. To je aerobni trening koji aktivira veliki broj mišića, poboljšava kondiciju i podstiče rad krvotoka, a pritom ne opterećuje zglobove toliko kao trčanje ili intenzivne vežbe na kopnu. Upravo zato redovni odlasci na bazen mogu biti naročito korisni za starije osobe - pod uslovom da se tempo i trajanje vežbanja prilagode njihovoj kondiciji i zdravstvenom stanju.

Zašto je plivanje dobro za srce?

Tokom plivanja mišićima je potrebno više kiseonika, zbog čega srce ubrzava rad i pumpa veću količinu krvi. Redovno ponavljanje aerobnog napora postepeno poboljšava rad srca, perifernu cirkulaciju i kondiciju disajnog sistema. Američko udruženje za srce svrstava plivanje dužinom bazena u intenzivne aerobne vežbe, dok mirnije aktivnosti u vodi mogu imati umeren intenzitet.

Najvažnija je, pre svega, redovnost. Nacionalni centar za edukaciju o ishrani navodi da fizička aktivnost prilagođena mogućnostima starije osobe može pomoći u snižavanju krvnog pritiska, smanjenju krutosti arterija i poboljšanju rada srca. Analize istraživanja o vežbanju u vodi takođe ukazuju na njegov povoljan uticaj na krvni pritisak, iako efekti, između ostalog, zavise od zdravstvenog stanja, učestalosti treninga i njegovog intenziteta.

Rezultat od 41 odsto zahteva važno objašnjenje

Često se navodi podatak da osobe koje plivaju imaju 41 odsto manji rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti. Ovaj podatak potiče iz kohortne studije u kojoj je učestvovalo 80.306 odraslih osoba iz Engleske i Škotske. Kod učesnika koji su naveli da se bave plivanjem zabeležen je manji rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa osobama koje nisu upražnjavale ovu aktivnost.

To, međutim, ne znači da će samo započinjanje plivanja automatski smanjiti rizik tačno za 41 odsto. Studija je pokazala statističku povezanost, a ne jednostavnu uzročno-posledičnu vezu. Osobe koje redovno vežbaju mogu se od neaktivnih razlikovati i po načinu ishrane, telesnoj težini, pušenju ili opštoj fizičkoj kondiciji. Ipak, rezultati predstavljaju još jedan argument u prilog tome da redovna fizička aktivnost doprinosi prevenciji srčanih bolesti i moždanog udara.

Voda rasterećuje zglobove, ali mišići i dalje rade

Uzgon vode smanjuje pritisak na kolena, kukove i kičmu. Istovremeno, njen otpor omogućava da pri svakom pokretu rade mišići ruku, nogu i trupa. Zbog toga plivanje može biti prijatniji oblik fizičke aktivnosti za starije osobe sa viškom kilograma, bolovima u zglobovima ili ograničenom pokretljivošću, kojima brzo hodanje i vežbe na tvrdoj podlozi mogu teže da padaju.

Istraživanja pokazuju da vežbanje u vodi može poboljšati pokretljivost, snagu i ukupnu fizičku spremnost starijih osoba. Ipak, ono ne bi trebalo u potpunosti da zameni trening snage i vežbe ravnoteže, koje su posebno važne za sprečavanje padova i očuvanje samostalnosti.

Kako bezbedno početi sa plivanjem?

Osoba koja se dugo nije bavila fizičkom aktivnošću može početi sa laganim treninzima u trajanju od desetak minuta, uz pauze i bez takmičenja. Dobar izbor mogu biti i hodanje u vodi, aerobik u vodi ili plivanje na kraćim deonicama. Tempo ne bi trebalo da izaziva bol u grudima, vrtoglavicu, lupanje srca ili neuobičajenu otežanu respiraciju.

Starije osobe kojima su dijagnostikovani srčana bolest, srčana insuficijencija, poremećaji srčanog ritma ili nekontrolisana hipertenzija trebalo bi da se pre početka treninga konsultuju sa lekarom. Poseban oprez potreban je prilikom plivanja u hladnoj, otvorenoj vodi, jer naglo hlađenje može značajno opteretiti kardiovaskularni sistem.

(Ona.rs/interia)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.