Masnoća na stomaku i manjak ovog vitamina mogu biti opasna kombinacija: Rizik od smrti veći čak 123 odsto

Masnoća nakupljena oko struka odavno se ne posmatra samo kao estetski problem, jer je povezana sa hroničnom upalom, metaboličkim poremećajima, dijabetesom i bolestima srca, ali novo istraživanje pokazuje da rizik može postati još veći kada se abdominalna gojaznost udruži sa ozbiljnim nedostatkom vitamina D.

Velika studija u kojoj je tokom šest godina praćeno 5.520 osoba starijih od 50 godina pokazala je da su ispitanici koji su istovremeno imali abdominalnu gojaznost i nedostatak vitamina D imali 123 odsto veći rizik od smrti u poređenju sa ljudima koji nisu imali nijedno od ova dva stanja. Važno je, međutim, naglasiti da je reč o posmatračkoj studiji koja pokazuje snažnu povezanost, ali sama po sebi ne dokazuje da ova kombinacija neposredno izaziva smrt.

Profesor Tijago da Silva Aleksandre sa Odeljenja za gerontologiju Federalnog univerziteta u Sao Karlosu u Brazilu, koji je koordinirao istraživanje, objasnio je da abdominalna gojaznost predstavlja poznat faktor rizika jer je povezana sa upalnim procesima i metaboličkim problemima, dok vitamin D deluje kao hormon koji utiče na brojne organe i telesne funkcije.

Kada se ova dva stanja pojave istovremeno, njihovi štetni efekti mogu da se pojačaju, zbog čega stručnjaci posebno nakon 50. godine preporučuju praćenje nivoa vitamina D, ali i smanjenje viška masnog tkiva u predelu stomaka.

Učesnike su pratili šest godina

Istraživanje su sproveli stručnjaci Federalnog univerziteta u Sao Karlosu u saradnji sa Univerzitetskim koledžom u Londonu, a učesnici su bili deo Engleske longitudinalne studije starenja, jedne od najvećih svetskih studija posvećenih zdravlju i procesu starenja.

U istraživanju je učestvovalo 5.520 osoba starijih od 50 godina, čija je prosečna starost iznosila oko 66 godina, dok je tokom šestogodišnjeg perioda praćenja preminulo 419 učesnika.

Nedostatkom vitamina D smatrana je vrednost niža od 30 nanomola po litru, dok je abdominalna gojaznost definisana obimom struka većim od 102 centimetra kod muškaraca i 88 centimetara kod žena.

Rezultati su pokazali da su osobe sa abdominalnom gojaznošću i dovoljnim nivoom vitamina D imale 47 odsto veći rizik od smrti u poređenju sa učesnicima bez abdominalne gojaznosti i sa dovoljnim nivoom ovog vitamina. Kod osoba bez abdominalne gojaznosti, ali sa nedovoljnim nivoom vitamina D, rizik je bio viši 91 odsto, dok je kod onih sa izraženim nedostatkom vitamina D bio viši 81 odsto.

Najveći rizik zabeležen je kod učesnika koji su imali oba problema – abdominalnu gojaznost i nedostatak vitamina D. Kod njih je rizik od smrti bio 123 odsto viši, odnosno više nego dvostruko veći u odnosu na referentnu grupu. Rezultati su izraženi kao relativni, a ne apsolutni rizik, pa ne znače da će 123 odsto tih ljudi umreti.

Kako masnoća na stomaku utiče na vitamin D

Istraživači navode da abdominalna gojaznost i nedostatak vitamina D mogu da stvore svojevrstan začarani krug, jer masno tkivo u predelu stomaka može da zadrži deo vitamina D u masnim ćelijama, umesto da on ostane dostupan u krvotoku i dospe do organa i sistema kojima je potreban.

To znači da telo može imati određenu količinu vitamina D uskladištenu u masnom tkivu, ali da ona nije slobodno dostupna u krvi kako bi obavljala svoje brojne funkcije. Ranije istraživanje iste grupe pokazalo je da su osobe sa abdominalnom gojaznošću imale veći rizik da tokom praćenja razviju nedovoljan nivo ili nedostatak vitamina D.

Gojaznost takođe može da utiče na rad enzima uključenih u preradu vitamina D, dodatno smanjujući količinu koju organizam može da iskoristi. Istovremeno, nizak nivo vitamina D može nepovoljno delovati na regulaciju imunskog sistema i upalnih procesa, dok višak visceralnog masnog tkiva već podstiče stanje hronične, blage upale.

Ova kombinacija mogla bi da bude posebno značajna u starijem životnom dobu, jer je i samo starenje povezano sa postepenim porastom hroničnih upalnih procesa. Kada uz to postoje nizak nivo vitamina D i višak masnoće u predelu stomaka, može se razviti nepovoljno okruženje koje je povezano sa bržim napredovanjem kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, kao i gubitkom mišićne mase.

Vitamin D ne utiče samo na kosti

Iako se vitamin D najčešće povezuje sa zdravljem kostiju, on učestvuje u radu imunskog, nervnog i endokrinog sistema, kao i u regulaciji brojnih procesa u organizmu. Ista istraživačka grupa ranije je povezala njegov nedostatak sa gubitkom mišićne snage, sporijim hodom, smanjenjem samostalnosti u svakodnevnom životu i većim rizikom od kognitivnog pada.

Novi rezultati, ipak, ne znače da bi ljudi trebalo samoinicijativno da uzimaju velike doze suplemenata vitamina D, jer studija nije ispitivala da li suplementacija smanjuje smrtnost. Nivo vitamina D utvrđuje se analizom krvi, a odluku o suplementaciji i odgovarajućoj dozi trebalo bi doneti u dogovoru sa lekarom.

Najvažnija poruka istraživanja jeste da obim struka i nivo vitamina D, naročito posle 50. godine, mogu pružiti važne informacije o zdravstvenom riziku, ali i da se na oba faktora može delovati – uravnoteženom ishranom, redovnim kretanjem, postepenim smanjenjem viška masnog tkiva i pravilno određenom terapijom kada laboratorijske analize potvrde nedostatak vitamina D.

(Ona.rs / Wiley)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.