Volite ljutu hranu? Evo šta ona radi vašem organizmu i kada može da postane opasna

Ako volite ljutu hranu, svom organizmu često činite uslugu. Ipak, ključ je u umerenosti - prava količina može doneti brojne koristi, dok preterivanje može izazvati neprijatne posledice. Da li je ljuta hrana zdrava ili šteti organizmu? Evo šta se zapravo dešava u telu kada jedete ljuto.

Prvi zalogaj često deluje bezazleno, već kod drugog počinje peckanje, a ubrzo kreću suzenje očiju, curenje nosa i osećaj da vam usta gore. Za jedne je upravo to pravi gastronomski užitak, dok je drugima potpuno neprijatno iskustvo. Ali šta se zapravo dešava u organizmu kada jedemo ljutu hranu?

Ljutina zapravo nije ukus

Ono što mnogi ne znaju jeste da se ljutina, strogo gledano, uopšte ne ubraja u osnovne ukuse poput slatkog, kiselog, slanog, gorkog ili umamija. Umesto toga, ona predstavlja reakciju organizma na nadražaj, odnosno osećaj bola.

Za to su odgovorna takozvana sekundarna biljna jedinjenja. Među njima su kapsaicin u čili papričicama, piperin u biberu, gingerol u đumbiru, alicin u belom luku, kao i glukozinolati u senfu, rotkvici, kres salati i rotkvicama.Ove supstance nadražuju posebne receptore za bol na jeziku i sluzokoži, pa mozak registruje osećaj toplote i pečenja, iako hrana zapravo nije vrelija. Za same biljke to predstavlja efikasan odbrambeni mehanizam, jer mnoge životinje zbog ljutine brzo odustaju od konzumiranja.

Šta se dešava u organizmu?

Čim ljute materije počnu da deluju, organizam pokreće svojevrsni "alarmni odgovor". Krvni sudovi se šire, cirkulacija se ubrzava, a protok krvi se povećava. Istovremeno, telo počinje da se znoji kako bi se, naizgled, rashladilo, iako stvarna telesna temperatura nije porasla.

Ljuta hrana podstiče i varenje, a kod zapušenog nosa može privremeno da donese olakšanje. Zahvaljujući boljoj prokrvljenosti sluzokože, sekret iz nosa se lakše izbacuje, zbog čega mnogi tokom prehlade rado posežu za ljutim jelima.

Zašto čili može da popravi raspoloženje?

Ko redovno jede ljutu hranu verovatno poznaje osećaj koji dolazi nakon početnog peckanja - nalet dobrog raspoloženja. Razlog se krije u mozgu. Pošto organizam ljutinu doživljava kao bolni nadražaj, oslobađaju se endorfini, hormoni koji ublažavaju bol i stvaraju osećaj zadovoljstva. Istovremeno može da poraste i nivo dopamina, neurotransmitera povezanog sa osećajem nagrade i zadovoljstva.

Zbog toga stručnjaci govore o takozvanom "pepper high" efektu - kratkotrajnom osećaju euforije ili prijatnosti koji se može javiti nakon konzumiranja veoma ljute hrane.

Upravo ovaj efekat jedan je od razloga zbog kojih mnogi iznova biraju čili, biber i ljute sosove, uprkos intenzivnom peckanju koje izazivaju.

Može li ljuta hrana da se bori protiv bolesti?

Često se može čuti da je čili prirodni antibiotik. Zaista, supstance poput kapsaicina i alicina u laboratorijskim uslovima pokazuju antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva.

Međutim, to ne znači da će ljut obrok uništiti uzročnike bolesti u ljudskom organizmu. Količine ovih supstanci koje se uobičajeno unose hranom nisu dovoljne za takav efekat. Iako ljuta hrana može privremeno da ublaži simptome poput zapušenog nosa, ona ne može da zameni medicinsko lečenje.

Kada ljuta hrana postaje problem?

Iako začinjena hrana u umerenim količinama može biti korisna, preterivanje može da izazove zdravstvene probleme. Poseban oprez potreban je sa izuzetno ljutim ekstraktima čilija, koncentrovanim ljutim sosovima i takmičenjima u jedenju veoma ljute hrane.

Unošenje velikih količina kapsaicina može izazvati:

• Iritaciju sluzokože
• Mučninu i povraćanje
• Nagli porast krvnog pritiska

U težim slučajevima može doći i do hipertenzivne krize, stanja koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Posebno su osetljiva deca, zbog čega proizvode sa veoma ljutim čilijem treba čuvati van njihovog domašaja.

Može li ljuta hrana da pomogne tokom letnjih vrućina?

Iako zvuči paradoksalno, u tome ima istine. Ljuta hrana podstiče znojenje i širi krvne sudove, čime se aktivira prirodni mehanizam hlađenja organizma. Zbog toga u toplim danima može da pruži osećaj kratkotrajnog osveženja.

Ipak, ne treba očekivati čuda. Ako se već obilno znojite ili boravite na velikim vrućinama, dodatno znojenje neće značajno rashladiti telo. U umerenim količinama, ljuta hrana ipak može imati prijatan efekat, sve dok njena ljutina ne postane toliko intenzivna da izazove nelagodnost ili bol.

(Ona.rs/Heute)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.