Supa naših baka ponovo je hit: Šta zaista može da uradi za zglobove, kožu i varenje

Dugo kuvana supa od kostiju nekada je bila sasvim običan deo nedeljnog ručka. Danas se pojavljuje pod modernijim nazivom "bone broth", prodaje se kao poseban wellness proizvod i pripisuju joj se gotovo čudesna svojstva - od podmlađivanja kože i zaštite zglobova do "lečenja creva" i detoksikacije organizma.

Istina je ipak zanimljivija od reklame. Supa od kostiju zaista može da bude hranljiv obrok i izvor proteina, želatina i pojedinih minerala, ali nisu sve zdravstvene tvrdnje koje je prate jednako dobro dokazane. Njena nutritivna vrednost zavisi od vrste kostiju, količine mesa i vezivnog tkiva, povrća, dužine kuvanja i količine vode, pa dve domaće supe mogu imati prilično različit sastav.

Šta se zapravo nalazi u supi od kostiju?

Kada se kosti, hrskavica i vezivno tkivo dugo kuvaju, deo kolagena prelazi u tečnost i pretvara se u želatin. Upravo zbog njega dobro skuvana supa nakon hlađenja može da dobije karakterističnu želatinastu strukturu.

U njoj se nalaze i aminokiseline poput glicina i prolina, određena količina proteina i elektrolita. Harvard Health navodi da jedna šolja ovakve supe često sadrži približno 8 do 10 grama proteina, ali konkretna vrednost veoma zavisi od recepta.

Važno je, međutim, razbiti jednu zabludu: kolagen koji pojedemo ne odlazi direktno u kožu ili kolena. Tokom varenja razgrađuje se na manje peptide i aminokiseline, koje organizam zatim koristi tamo gde su mu potrebne.

Da li zaista pomaže zglobovima?

Ovo je jedna od najčešćih tvrdnji vezanih za supu od kostiju.

Kolagen jeste važan sastavni deo hrskavice, tetiva, ligamenata i kostiju, a određena istraživanja kolagenskih peptida pokazuju potencijalnu korist kod bolova i funkcije zglobova, naročito kod osteoartritisa. Međutim, to ne znači automatski da činija supe ima isti efekat kao količina standardizovanog kolagena korišćena u studijama.

Jedno istraživanje koje je analiziralo različite supe od kostiju pokazalo je da količina ključnih aminokiselina može veoma da varira i da supa nije pouzdan izvor iste doze kolagenskih prekursora kakva se koristi u istraživanjima suplemenata.

Zato je preciznije reći da supa od kostiju obezbeđuje proteine i aminokiseline koje telo koristi i za vezivna tkiva, ali nije dokazano da sama može da "obnovi hrskavicu".

A koža - može li supa stvarno da smanji bore?

Kolagen je jedan od glavnih proteina kože i sa godinama ga prirodno proizvodimo manje. Zbog toga nije neobično što su proizvodi sa kolagenom postali ogromna industrija.

Postoje studije koje sugerišu da određeni hidrolizovani suplementi kolagena mogu doprineti hidrataciji i elastičnosti kože, ali stručnjaci upozoravaju da su potrebna kvalitetnija i veća istraživanja. Još je manje razloga da se isti zaključci automatski prenesu na običnu supu od kostiju, jer njen sadržaj kolagena nije standardizovan.

Drugim rečima, supa može biti deo kvalitetne ishrane koja organizmu daje materijal potreban za stvaranje proteina, ali nije prirodna krema protiv bora iz šerpe.

Za očuvanje kože daleko su važniji redovna zaštita od sunca, nepušenje, dovoljno proteina, raznovrsna ishrana i dobra hidratacija.

Šta je sa varenjem i "lečenjem creva"?

Topla supa mnogim ljudima prija kada su bolesni, iscrpljeni ili imaju slabiji apetit jer je laka za konzumiranje i može doprineti unosu tečnosti i hranljivih materija.

Postoje i preliminarna istraživanja koja ispituju da li kolagen, želatin i određene aminokiseline mogu imati ulogu u održavanju crevne barijere. Cleveland Clinic navodi potencijalne koristi za gastrointestinalni sistem, ali naglašava da je potrebno još istraživanja, a deo postojećih podataka potiče iz studija na životinjama.

Zato tvrdnje da supa od kostiju može da "zatvori propustljiva creva", izleči intoleranciju na gluten ili laktozu ili spreči zapaljenske bolesti creva treba uzeti sa velikom rezervom.

Za tako snažne tvrdnje trenutno nema dovoljno kvalitetnih dokaza kod ljudi.

Može li da "detoksikuje" organizam?

Ovo je deo priče oko supe od kostiju koji treba najviše prizemljiti.

Naš organizam već ima veoma efikasan sistem za uklanjanje štetnih materija, pre svega preko jetre i bubrega. Nema dobrih dokaza da supa od kostiju "izvlači toksine", teške metale ili na poseban način čisti jetru.

Glicin i druge aminokiseline jesu uključučene u brojne metaboličke procese, ali to nije isto što i dokaz da određena namirnica ima poseban "detoks" efekat.

Supa može da bude hranljiva. Može da doprinese unosu tečnosti i proteina. Ali organizmu nije potreban poseban napitak da bi uključio svoje prirodne sisteme detoksikacije.

Ima li koristi za mišiće i kosti?

Ovo je mnogo realističnija prednost.

Protein obezbeđuje aminokiseline koje organizam koristi za održavanje i obnovu mišićnog i drugog tkiva. Supa od kostiju zato može da doprinese dnevnom unosu proteina, naročito kada u njoj ima i mesa.

Ipak, ako je cilj očuvanje mišićne mase, posebno posle 50. godine, mnogo je važnije da tokom celog dana unosimo dovoljno kvalitetnih proteina i da imamo redovnu fizičku aktivnost, naročito vežbe snage.

Jedna šolja supe ne može da zameni jaja, ribu, meso, mlečne proizvode, mahunarke ili druge značajne izvore proteina.

Kako se pravi dobra domaća supa od kostiju?

Najjednostavnija verzija počinje kostima koje imaju nešto hrskavice i vezivnog tkiva. Mogu se koristiti teleće, juneće, pileće ili druge kosti, a ukus je bolji ako na njima ostane malo mesa.

Stave se u veliki lonac, naliju vodom i kuvaju na laganoj temperaturi. Kasnije se mogu dodati šargarepa, celer, paškanat, crni luk, začini i drugo povrće.

Dužim kuvanjem iz kostiju i vezivnog tkiva prelazi više želatina, zbog čega je ova vrsta supe obično gušća od klasične bistre supe. Harvard navodi da se ovakve supe često krčkaju između četiri i šest sati, a ponekad i znatno duže.

Ako posle hlađenja dobije strukturu nalik želeu, to nije znak da se pokvarila, već posledica želatina.

Jedan detalj na koji treba paziti

Domaća supa ima veliku prednost jer sami kontrolišete količinu soli. Kod gotovih varijanti ona može biti prilično visoka, pa vredi pogledati deklaraciju, naročito ako morate da ograničavate unos natrijuma.

Cleveland Clinic navodi da jedna šolja pojedinih supe od kostiju može sadržati oko 450 miligrama natrijuma, mada se vrednosti razlikuju od proizvoda do proizvoda i recepta.

Bake možda nisu znale za kolagen, ali su znale nešto drugo

Nisu naše bake stavljale lonac supe na šporet zato što su računale grame glicina, beta-glukana ili kolagenskih peptida. Koristile su ono što imaju, ništa se nije bacalo, a od kostiju, malo mesa, povrća i vode dobijao se topao, hranljiv obrok za celu porodicu.

I možda upravo tu leži najveća vrednost ovog starog jela.

Supa od kostiju nije čudesni lek za zglobove, bore, creva i toksine, ali može da bude hranljiv izvor tečnosti, proteina, želatina i aminokiselina i sasvim dobar deo raznovrsne ishrane.

Dakle, ne mora da "leči sve" da bi vredelo vratiti je na sto.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.