Kada suplement prestaje da bude koristan i postaje opasan? Kod ovih vitamina više nikako ne znači i bolje

Kutije vitamina, minerala, kolagena, magnezijuma i različitih dodataka ishrani danas se mogu pronaći u gotovo svakoj kući. Problem nastaje kada ih počnemo doživljavati kao nešto što je automatski bezbedno samo zato što se kupuje bez recepta ili na pakovanju piše da je "prirodno".

Kod vitamina i minerala postoji velika razlika između količine koja je organizmu potrebna i količine koju telo može bezbedno da podnese. Za mnoge postoje i zvanično određene gornje granice dnevnog unosa, a njihovo dugotrajno prekoračenje može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Drugim rečima, kada su suplementi u pitanju, pravilo "ako je malo dobro, više mora biti još bolje" jednostavno ne važi.

Vitamin D može da bude toksičan

Vitamin D je jedan od najpopularnijih suplemenata, ali je istovremeno dobar primer zbog čega sa doziranjem ne treba eksperimentisati.

Za odrasle je gornja tolerisana granica dnevnog unosa postavljena na 100 mikrograma, odnosno 4.000 IU vitamina D dnevno, osim kada lekar iz medicinskih razloga propiše drugačiju dozu.

Toksičnost vitamina D gotovo uvek nastaje zbog preteranog uzimanja suplemenata, a ne zbog izlaganja suncu ili hrane. Prevelike količine mogu dovesti do nagomilavanja kalcijuma u krvi, odnosno hiperkalcemije.

Posledice mogu biti mučnina, povraćanje, slabost mišića, gubitak apetita, dehidratacija, pojačana žeđ i mokrenje i kamen u bubregu. U ekstremnim slučajevima moguće su oštećenje bubrega, poremećaji srčanog ritma i taloženje kalcijuma u mekim tkivima.

Čak i vitamin B6 može da ošteti nerve

Posebno je zanimljiv vitamin B6, jer ga mnogi verovatno ne bi svrstali među suplemente sa kojima treba biti naročito oprezan.

Prevelike količine vitamina B6 koje se dugo uzimaju putem suplemenata mogu, međutim, izazvati ozbiljno oštećenje nerava i probleme sa kontrolom pokreta. Mogu se javiti i mučnina, gorušica, promene na koži i izrazita osetljivost na sunčevu svetlost.

Postoji čak značajna razlika između preporuka različitih institucija. Američki Food and Nutrition Board postavio je gornju granicu za odrasle na 100 mg dnevno, dok je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) 2023. godine, nakon procene podataka o povezanosti vitamina B6 i periferne neuropatije, odredila znatno nižu granicu od 12 mg dnevno za odrasle.

Zbog toga vredi pogledati deklaracije nekoliko preparata koje uzimamo istovremeno. B6 se može nalaziti u multivitaminu, preparatu magnezijuma i nekom drugom suplementu, pa ukupna količina može biti veća nego što mislimo.

Sa gvožđem posebno oprezno

Gvožđe je neophodno organizmu, ali to ne znači da bi trebalo da ga uzimamo preventivno bez razloga.

Visoke doze mogu izazvati mučninu, zatvor, bolove u stomaku, povraćanje i dijareju, dok ekstremno velike količine mogu dovesti do ozbiljnog trovanja, oštećenja organa, kome, konvulzija, pa čak i smrti.

Za odrasle je gornja granica dnevnog unosa iz svih izvora 45 mg, mada lekar može privremeno propisati veće količine kada se leči potvrđen nedostatak gvožđa.

Poseban oprez potreban je i zbog dece. Preparati gvožđa moraju se čuvati van njihovog domašaja upravo zbog mogućnosti ozbiljnog slučajnog trovanja.

Nisu svi vitamini isti

Rizik zavisi i od toga o kom nutrijentu govorimo.

Zvanične gornje granice unosa postoje, između ostalog, za vitamin D, vitamin C, vitamin B6, kalcijum, gvožđe, cink, selen i jod. Za folate, magnezijum, niacin i vitamin E granice se u određenim preporukama odnose na količine dobijene iz suplemenata i obogaćene hrane, a ne nužno na prirodne izvore u hrani.

Posebna priča je vitamin A. Prevelik unos unapred formiranog vitamina A, odnosno retinola i njegovih oblika, može da izazove probleme uključujući oštećenje jetre, dok je visok unos posebno problematičan tokom trudnoće zbog rizika za razvoj ploda.

Zato nije dovoljno samo pročitati veliko slovo na prednjoj strani kutije. Važni su oblik supstance, količina po dozi, koliko tableta dnevno uzimamo i šta se još nalazi u drugim preparatima koje koristimo.

Problem može da bude i kombinovanje nekoliko preparata

Jedna tableta možda ne sadrži problematičnu količinu nekog vitamina ili minerala. Ali multivitamin, preparat za kosu i nokte, dodatak za imunitet i još jedan proizvod za energiju mogu sadržati iste sastojke.

Tako osoba može svakodnevno uzimati nekoliko izvora vitamina B6, cinka, selena ili vitamina D, a da toga nije ni svesna.

Zato stručnjaci preporučuju da se suplementi posmatraju kao ono što zaista jesu - biološki aktivne supstance koje u određenim količinama mogu biti korisne, ali u drugim mogu imati neželjene posledice.

Posebno ako se uzimaju veće doze, više preparata istovremeno, koriste se lekovi ili postoje hronične bolesti, izbor i doziranje suplemenata trebalo bi proveriti sa lekarom ili farmaceutom.

Jer između "potrebno mi je" i "što više, to bolje" postoji ogromna razlika.

A kada su vitamini i minerali u pitanju, više ponekad zaista može da bude previše.

(Ona.rs / Office of Dietary Supplements)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.