Ležete posle ponoći i najbolje funkcionišete noću? Zato "noćne ptice" češće imaju problem sa raspoloženjem

Neki ljudi u šest ujutru već mogu da završe pola dnevnih obaveza. Drugi u to vreme jedva razlikuju aparat za kafu od tostera, ali zato u deset uveče dobijaju nalet energije, koncentracije i volje za radom.

To nije samo navika. Ljudi se razlikuju prema svom hronotipu - prirodnoj sklonosti organizma da bude budniji i aktivniji u određenom delu dana. Zato postoje "jutarnji tipovi", "noćne ptice" i veliki broj ljudi negde između.

Istraživanja, međutim, već neko vreme pronalaze vezu između večernjeg hronotipa i većeg rizika od problema sa mentalnim zdravljem. Nova istraživanja pokušavaju da odgovore na važnije pitanje - da li je problem u tome što neko voli da ostane budan do kasno ili u načinu života koji često ide uz takav ritam?

"Noćne ptice" češće prijavljuju simptome depresije i anksioznosti

Studije su pokazale da ljudi koji prirodno kasnije odlaze na spavanje i kasnije ustaju u proseku češće prijavljuju simptome depresije i anksioznosti nego izraziti jutarnji tipovi.

To, međutim, ne znači da će osoba koja voli da radi noću razviti depresiju, niti da je kasno odlazak u krevet sam po sebi uzrok mentalnih problema.

Reč je o povezanosti, a ne o jednostavnoj uzročno-posledičnoj vezi.

Naučnike zato posebno zanima šta se događa između hronotipa i mentalnog zdravlja.

Jedno od mogućih objašnjenja krije se u takozvanoj neusklađenosti unutrašnjeg sata sa društvenim rasporedom.

Telo bi da spava do devet, ali alarm zvoni u šest

Zamislite osobu čiji organizam prirodno želi da zaspi oko jedan ili dva posle ponoći i probudi se oko devet.

To možda ne bi predstavljalo nikakav problem kada bi njen posao počinjao u 11 sati.

Ali ako svakog radnog dana mora da ustane u šest, nastaje sukob između biološkog ritma i rasporeda koji nameću škola, posao i druge obaveze.

"Noćna ptica" tada često ne uspeva jednostavno da legne nekoliko sati ranije. Odlazi na spavanje kasno jer joj organizam tada postaje spreman za san, ali alarm ujutru zvoni u isto vreme kao i svima ostalima.

Rezultat može biti hronični nedostatak sna.

Vikendom pokušavamo da vratimo izgubljene sate

Zbog toga se kod večernjih tipova češće javlja ono što stručnjaci nazivaju socijalni džet-leg.

Tokom radne nedelje osoba možda leže u jedan posle ponoći i ustaje u šest ili sedam. Kada dođe vikend, konačno spava prema svom prirodnijem ritmu - ostane budna još duže i ustane u deset ili jedanaest.

Razlika između radnih dana i vikenda može da bude nekoliko sati.

Organizam tako praktično stalno menja vremensku zonu, iako osoba nije napustila svoj grad.

Neredovan san i nedovoljno sna mogu da utiču na raspoloženje, koncentraciju, nivo energije i sposobnost organizma da se nosi sa stresom.

Problem možda nije samo u snu

Istraživači ukazuju i na još jednu moguću vezu.

Ljudi koji su aktivniji u kasnim večernjim satima mogu imati drugačije životne navike od jutarnjih tipova. Kasni obroci, manje jutarnje dnevne svetlosti, drugačiji raspored fizičke aktivnosti, više vremena pred ekranima i pojedine socijalne navike mogu dodatno da utiču na cirkadijalni ritam.

Posebno je važna jutarnja svetlost, jedan od najsnažnijih signala koji pomažu mozgu da podesi unutrašnji sat.

Ako se budimo kasno i veliki deo jutra provodimo u zatvorenom prostoru, dobijamo manje tog prirodnog signala.

Znači li to da "noćne ptice" moraju da postanu ranoranioci?

Ne.

Hronotip je delimično biološki određen i nije realno očekivati da će svaka osoba koja prirodno najbolje funkcioniše uveče odjednom postati srećna zato što je namestila alarm za pet ujutru.

Mnogo važnije može biti smanjivanje razlike između prirodnog ritma i svakodnevnih obaveza, koliko god je to moguće.

Redovniji odlazak na spavanje i buđenje, dovoljno ukupnog sna, izlaganje dnevnoj svetlosti nakon ustajanja i izbegavanje velikog pomeranja rasporeda tokom vikenda mogu pomoći stabilizovanju ritma.

Ako želite da pomerite vreme spavanja ranije, promene je bolje praviti postepeno nego pokušati da jedne večeri odete u krevet tri sata ranije i očekujete da ćete odmah zaspati.

A postoji i važna granica

Ako ste oduvek bili večernji tip i pritom spavate dovoljno, normalno funkcionišete i dobro se osećate, nema razloga da svoj hronotip tretirate kao bolest.

Ali uporna tuga, gubitak interesovanja za stvari koje su vam ranije prijale, izražena anksioznost, problemi sa svakodnevnim funkcionisanjem ili ozbiljni poremećaji sna nisu nešto što treba pripisati tome što ste "noćna ptica". Takvi simptomi zaslužuju razgovor sa stručnjakom.

Možda zato pravo pitanje nije da li treba da legnemo u 22 sata.

Mnogo je važnije da li svom telu svakog dana dajemo dovoljno vremena za san - i koliko ga teramo da živi po satu koji mu nikada nije odgovarao.

Jer problem možda nije u tome što vam mozak proradi tek kada svi ostali odu u krevet. Problem nastaje kada taj isti mozak nekoliko sati kasnije ipak mora da ustane u šest.

(Ona.rs / Danas)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.