• 0
 ≫ 

Vežbanje poboljšava kondiciju mozga kako starite

 ≫ 

Kognitivni pad je skoro dvostruko češći kod odraslih koji su neaktivni, u poređenju sa onima koji imaju neki oblik fizičke aktivnosti

  • 0
Fitnes vežbanje

Foto: Shutterstock

Pored toga što  vežbanje nudi široku fizičku korist tokom starenja, ono takođe,  prema nedavnom istraživanju u časopisu "Clinical Interventions in Aging", može da vas zaštiti i od blažih kognitivnih oštećenja.

Istraživači su regrutovali 105 muškaraca i žena starosti od 70 do 77 godina i podelili ih u tri grupe. Prva grupa je dobila zadatak da vežba pod nadzorom dva puta nedeljno sa intervalnim treningom visokog intenziteta pri maksimalnom otkucaju srca od 90 odsto. Druga je trenirala umerenim intenzitetom sa 70 odsto maksimalnog otkucaja srca.Treća, kontrolna grupa, imala je najmanje 30 minuta dnevne aktivnosti, ali niskog intenziteta i nije imala merenje pulsa.

Nakon jedne godine, potom i tri i pet godina vežbanja ispitanicima je izmeren volumen mozga i debljina korteksa (mera sive materije koja je povezana sa kognicijom) kao i kardiorespiratorna funkcija.

Vežnaje, stariji ljudi

Foto: Shutterstock

Što se tiče kardiorespiratorne kondicije, ona se značajno povećala za sve tri grupe tokom prve godine. Međutim, kako kaže koautor studije dr Asta Haberg, profesor na odeljenju za neuromedicinu i nauku o pokretima na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju, što se tiče promena u mozgu, oni koji su ušli u studiju sa višim nivoima fitnesa primetili su manji gubitak moždanog tkiva tokom godina.

- Čak i oni koji su bili noviji u vežbanju stekli su određeni stepen poboljšane radne memorije. Postojao je i jedan veliki aspekt poboljšanja koji nije bio povezan sa otkucajima srca ili debljinom korteksa, i to kod onih učesnika koji su osećali da imaju kontrolu nad svojim izborima. Na primer, oni koji su bili u mogućnosti da biraju svoju aktivnost, kao i gde će vežbati i da li će da vežbaju sami ili sa drugarom na treningu, obično su imali korisnije rezultate - ističe dr Haberg.

Na osnovu ovoga, naučnici spekulišu da je više vremena provedeno u fizičkoj aktivnosti, obavljajući aktivnost koju je pojedinac izabrao - ključno za bolje zdravlje mozga. Haberg podseća da takva vrsta kontrole takođe može da bude deo održavanja redovne fitnes rutine, jer dovodi do većeg uživanja prilikom  vežbanja.

Na primer, kako navodi "Very Well Fit portal", jedna studija primećuje da oko 50 odsto učesnika programa vežbanja odustane u prvih šest meseci, ali da oni koje vezuju pozitivne emocije za vežbanje imaju tendenciju ka znatno većem nivou pridržavanja programa.

Zašto vežbanje pomaže mozgu

Postoji niz razloga zbog kojih vežbanje utiče na mozak, kaže dr Santoš Kesari, neurolog i neuronaučnik u Zdravstvenom centru Providens Saint John's u Kaliforniji.

- Aerobne vežbe pomažu u vaskularnom integritetu, što znači da poboljšavaju protok krvi i funkciju, a to uključuje i mozak. To je jedan od razloga zašto sedeći način života povećava rizik od kognitivnih problema, s obzirom da ne dobijate optimalnu cirkulaciju u delovima mozga koji su povezani sa funkcijama poput pamćenja - primećuje dr Kesari.

Vežbanje takođe može da stimuliše rast novih veza u mozgu, kao i da smanji upale u celom telu. Oba benefita igraju ozbiljnu ulogu u smanjenju rizika po zdravlje mozga vezanih za starenje.

Vežnaje, stariji ljudi

Foto: Shutterstock

Studija u preventivnoj medicini pokazala je da je kognitivni pad skoro dvostruko češći kod odraslih koji su neaktivni, u poređenju sa onima koji imaju neki oblik fizičke aktivnosti. Veza je toliko jaka da su istraživači preporučili podsticanje fizičke aktivnosti kao meru javnog zdravlja za smanjenje demencije i Alchajmerove bolesti.

Iako postoje brojna istraživanja koja primećuju da su trening izdržljivosti i trening snage korisni za starije osobe, oni koji tek počinju da vežbaju mogu da se bave i nekim drugim aktivnostima, jer svaki pokret je koristan. Na primer, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti predlažu aktivnosti kao što su ples, šetnja, lagani rad u dvorištu, baštovanstvo i korišćenje stepenica umesto lifta.

Takođe se preporučuju i brze aktivnosti kao što su čučnjevi ili marširanje u mestu dok gledate TV. A kako biste nastavili sa vežbanjem i uvođenjem i pronalaženjem novih načina da izazovete sebe svake nedelje, preporučuje se vođenje jednostavnog dnevnika dnevnih aktivnosti.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Fitness