Marijina transformacija: Ovako je prošla prva nedelja

Prošla je prva nedelja. Volela bih zbog zanimljivosti teksta da je bilo nekih dramatičnih preokreta i ozbiljnih problema tokom prilagođavanja ovih prvih sedam dana, ali stvarno nije.

Nekako sam prirodno i bez ikakve pompe prihvatila nov način ishrane, nisam se osvrtala mnogo ni na to da li mi se sviđa ili ne sviđa šta jedem. Ono što svakako mogu da primetim je da su obroci bilo značajno veći od onih koje sam uobičajno jela.

Veliki do te mere da nijedno veče dosad nisam spremala večernji obrok, jer jednostavno nisam bila gladna. Veliki plus.

Ono što sam i očekivala, iz iskustva, kao i dosad, tih prvih par dana, jeste da imam glavobolju, pad pritiska, nedostatak energije i pospanost, što mi je stvara priličnu konfuziju u mozgu, kao neku izmaglicu, koja me ometa da mislim ispravno. E pa, to me nije zaobišlo ni ovaj put. S tim što me je pogodilo za nijansu jače nego inače, do te mere da je uticalo i na moj rad na poslu. Kunem se, da mi je neko u jednom trenutku tražio da kažem sopstveno ime i prezime, zastala bih da razmislim i prizovem ga.

Veoma mi je interesantno da otkrivam nove načine pripreme obroka, a da u potpunosti ne upropastim sve šerpe u kuhinji. Setila sam se da sam pre mnogo, mnogo godina nasela na kupovinu nekih zobalica, kako ih zovem, silnog nekog zrnevlja i integralnih žitarica od kojih su se pravili razni obroci, a uz koje je stiglo uputstvo da sve treba da bude dinstano - na vodi. Sada, posle toliko vremena, taj savet sam i počela da primenjujem.

Nije pitanje koliko se nešto jede - već šta se jede

Prizvala sam tu metodu koju sam negde duboko potisnula i stvarno moram da priznam da je odlična. Prosto se pitam čemu oni hektolitri ulja za prženje dosad kad malo vode na dnu tiganja stvarno radi posao. Meso, jaje, povrće... šta god. Sve je izvodljivo i zdravije.

I još jedna stvar. Ono što sam zaključila već prve nedelje, zahvaljujući količini hrane koja mi je propisana, jeste da ja zapravo uopšte ne jedem mnogo. Uvek sam mislila da je moj problem količina hrane koju unosim i uvek sam se pitala kako neki mršavi ljudi oko mene non stop nešto žvaću i očigledno konzumiraju više hrane od mene, a na mene kao da se zalepi sve što oni pojedu.

Dok mi juče nije konačno sinulo nešto što je toliko jednostavno da je glupo izgovoriti, a na šta bi svi trebalo da podsećamo sebe svakodnevno: uopšte nije pitanje koliko se nešto jede - već šta se jede! Koliko god da sam jela, ja sam bila gladna jer mom telu nisam dala ono što mu je potrebno. Jedno je sigurno, pekara me više neće videti.

Odlučnija nego ikad

Ne samo to. Tu je i pitanje motivacije. Htela bih da kažem da sam odlučnija nego ikad, a zapravo sam izabrala da uopšte ne mislim o tome. Kad me pitaju kako sam - kratko "dobro", kako ide - "odlično", da li ti nešto nedostaje - "jok!"...

Neke koleginice su takođe na dijeti, malo-malo pa se raspituju o slatkišima ili komentarišu kako je nešto bezukusno što moraju da pojedu. Tad sam primetila da se moja odlučnost razlikuje u tome što sam na početku ovog izazova rešila da sve što ima veze sa hranom - blokiram.

Jednostavno neću da mislim o tome uopšte. Potpuno sam prebacila fokus na rad i kako da iznesem ovaj projekat u profesionalnom smislu. A šta jedem, kad jedem i koliko jedem mi je kao obaveza koju moram da obavim i idem dalje.

I za kraj, namerno, ostavljam ono najslađe. Šta sam učinila? Pa, od početnih 135,6 kilograma, jutros je vaga pokazala 132,5! Moja doktorica me

pohvalila i rekla da je to odličan rezultat za prvu nedelju. U kukovima sam skinula devet centimetara, u struku 5,5, a u grudima čak 11!

Idemo dalje!

Marija

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.