100 udaraca zbog seksa: Kad je stražnjica hrabrija od zakona

U kultnoj sceni filma Marš na Drinu, Zoran Radmilović, u ulozi vojnika na frontu, vadi karte i poziva saborce na kocku. Narednik mu prilazi i kaže: „Je l’ ti bre, bitango, je l’ ti znaš da je kocka zabranjena? Jesi li bar koga pitao?“ A Radmilovićev odgovor je legendaran: „E to jesam! Moju stražnjicu! Pitao sam je da li može da izdrži 25 ako me uhvati komandir! I rekla je da može.“

Setila sam se te scene dok sam čitala vest iz Indonezije o dvoje mladih koji su dobili po 100 udaraca zato što su imali seks pre braka. I ne mogu da ne pomislim: da li su se i oni u tom trenutku zapitali – da li vredi? Da li želja može da izdrži ono što sledi? I da li je to bio svesni čin ljubavi – bez obzira na zakon, pravilo, šerijat, štap?

Kada je zakon jači od ljubavi – ili obrnuto?

U indonežanskoj provinciji Aće, jedinoj regiji te zemlje u kojoj se sprovodi šerijatski zakon, mlad par je osuđen na 100 udaraca štapom jer su uhvaćeni da imaju odnose pre braka. Javna kazna, izvedena na gradskom trgu, pred publikom, kamerama i reporterima – kao da ljubav nije intimna stvar, već spektakl.

I možda se njima, kao i Radmiloviću u onoj sceni, sve svelo na jedno pitanje: može li duša da izdrži ono što telo mora? Ili: da li želja opravdava bol – ako u tom trenutku osećaš da je istinita, da je tvoja, da je vredna rizika?

U njihovim očima – boli. A u našim?

Nema opravdanja za nasilje. Nema logike za kaznu koja se izriče iz pozicije „moralne nadmoćnosti“ i koristi štap kao dokaz vere. Ali – ima pitanja koja ostaju. Jer ovaj par nije opljačkao, nije prevario, nije ubio. Oni su vođeni željom.

Zakon im to ne priznaje. U svetu u kome se veličaju ekstremisti, oni nisu bili teroristi, bili su zaljubljeni. I zbog toga su dobili po sto udaraca. Jer, umesto da budu bombaši-samoubice – njima je bilo do seksa.

Društvo ih posmatra kao opomenu. A mi? Mi se kao zgražavamo, a znamo da kod nas slična vrsta biča postoji – samo digitalnog, moralnog, „komšijskog“.

Da li biste vi rizikovali 100 udaraca – za ljubav?

To je pitanje koje ne ostavlja ravnodušnim. Ne samo zbog brutalnosti kazne, već i zbog one istine koju svi znamo: ljubav i želja ne pitaju za zakon. Ako bi to radile – nikada se ne bi ni desile.

Koliko ste puta u životu nešto uradili i znali da "ne sme“ – ali ste znali i da morate? I koliko god bio strašan ishod, taj trenutak pre njega bio je čist, iskren, neponovljiv?

Možda su se i oni pitali: hoće li nas uhvatiti? Možda su čak i znali da hoće. Možda su, kao Radmilovićev vojnik, pitali sebe – da li mogu da izdrže cenu tog greha.

Kazna kao sredstvo kontrole – ne savesti

U ime morala, danas se bičuje ljubav. Iako svi znaju da ne postoji zakon koji može da kontroliše strast. Kao ni onaj koji može da zabrani nežnost, povezanost, odluku dvoje da budu zajedno – sa ili bez papira.

Kazna ovih mladih ljudi nije bila „spas“. Bila je poruka. Bila je udarac svima koji bi se usudili da vole slobodno.

A mi? Mi se ponašamo isto – samo bez štapa

U Srbiji ne postoji zakon koji kažnjava seks pre braka. Ali postoji mentalitet koji kažnjava slobodu izbora. Postoji sramoćenje žena koje su “previše slobodne”. Postoje šaputanja, podsmesi, internet komentari puni mržnje.

U parku u Acehu bila je masa ljudi. Na portalu – deset puta veća. Na Instagramu – još gora. Kazna? Isto bolna. Samo bez ožiljaka na leđima – već na duši.

Zato pitam: da li je ljubav vredna kazne?

Ne postoji univerzalan odgovor. Samo taj unutrašnji razgovor koji svi vodimo kada osetimo nešto što svet ne razume.

I ako ikada dođemo u situaciju da pitamo sebe – da li vredi rizikovati sve zbog ljubavi? – možda je odgovor već tu, u onoj staroj filmskoj replici:

„Pitao sam stražnjicu – i rekla je da može.“

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.