Matematika za kiseljenje kupusa: Koliko soli vam treba za 5, a koliko za 10 kilograma da sve ne propadne

Jesen u našim krajevima miriše na pečenu papriku, kuvani paradajz i punjenje podruma teglama i buradima. Dok septembarske obaveze u dvorištu i kuhinji ne prestaju, uvek dođe na red i najvažniji posao u domaćinstvu - spremanje kiselog kupusa. Gotovo svaka kuća ima neku svoju tajnu koja se prenosi s kolena na koleno. Jedni se kunu u dodavanje rena, drugi stavljaju kukuruz zbog lepe boje, a mnogi so i dalje sipaju šakom ili velikom kašikom, onako "od oka". Upravo tu nastaje problem koji vam može upropastiti sav trud.

Količina soli pri kiseljenju ne diktira samo to koliko će kupus biti slan, već direktno utiče na proces fermentacije. Kada promašite meru, kupus može lako da omekša, promeni miris ili se pokvari.

Bez kuhinjske vaga ne počinjite sa spremanjem zimnice i ne pitajte zašto

Da bi vam kupus ispao baš onakav kakav treba – čvrst, ukusan i sa jasnim, bistrim rasolom - držite se proverene mere. Na jedan kilogram očišćenog i narezanog kupusa ide između 20 i 25 grama soli. To znači da so čini oko 2 do 2,5 odsto ukupne mase pripremljenog povrća.

Ako kiselite pet kilograma kupusa, izmerite od 100 do 125 grama soli. Za veće bure i deset kilograma biće vam potrebno između 200 i 250 grama.

Zaboravite na kašike i šake. Različite vrste soli imaju potpuno različitu krupnoću kristala. Jedna puna kašika sitne soli nema istu težinu kao jedna kašika krupne, morske ili kamene soli. Najsigurnije je da kupus prvo očistite i izmerite na vagi, pa prema toj težini tačno odmerite i so.

Za kiseljenje birajte so namenjenu konzerviranju i kiseljenju, bez dodataka, kako ne bi uticala na kvalitet rasola.

Čudesna uloga soli u svemu ovome

So ne služi samo za ukus. Njen zadatak je da iz narezanog kupusa izvuče sopstvenu vodu i tako stvori prirodni rasol. Pored toga, stvara uslove pogodne za razvoj bakterija mlečne kiseline koje učestvuju u fermentaciji, dok istovremeno usporava razvoj neželjenih mikroorganizama.

Smanjivanje količine soli na svoju ruku može povećati rizik od neuspele fermentacije i kvarenja.

Sve počinje odabirom dobrih, zdravih i čvrstih glavica. Kada skinete spoljne listove i oštećene delove, kupus operite i sitno narežite. Odmerenu so pospite ravnomerno, pa kupus rukama dobro promešajte i pritiskajte dok ne počne da pušta svoj sok.

Glavice moraju pod vodu

Prilikom slaganja u posudu, kupus morate dobro da sabijete i pritisnete čistim utegom ili odgovarajućim opterećenjem. Izuzetno je važno da sav kupus ostane potpuno potopljen ispod površine rasola. Svaki deo koji viri i dođe u dodir sa vazduhom podložniji je razvoju buđi i kvarenju.

Pored soli i tečnosti, važna je i temperatura u prostoriji gde držite bure. Na temperaturi od 21 do 24 stepena, proces fermentacije može biti završen za nekoliko nedelja. Ukoliko vam je prostorija svežija, sa temperaturom između 16 i 18 stepeni, proces će trajati duže. Previše topla mesta nisu dobra jer mogu ubrzati fermentaciju i doprineti omekšavanju kupusa.

Obratite pažnju i na znakove kvarenja. Ukoliko primetite izrazito neprijatan miris, sluzavu teksturu ili buđ, takav kupus nemojte probati. Uvek vodite računa da posude i pribor budu besprekorno čisti, a kupus stalno pod rasolom.

Par sekundi na kuhinjskoj vagi može vam uštedeti i vreme i novac, a jesenji trud nagraditi ukusnom i hrskavom zimnicom.

(Ona.rs / Glas Srpske)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.